Кинотека ће чувати више од 700 наслова о филму из Влајчићеве богате библиотеке, а део ње Влајчићева супруга Душка Максимовић поклонила је Народној библиотеци Србије.
„Легат је ту да нас подсећа на рад, стваралаштво и промишљање о филму Милана Влајчића, у виду заиста велике библиотеке. Његове критике и текстови о филму често су превазилазиле ту форму и кретали су се ка есејима. Он је успевао да критику уздигне на високи ниво, тако да су књижевне и филмске критике биле аналитични поглед на уметност и културу“, истакао је директор Кинотеке Југослав Пантелић, пренео је Танјуг.
Пишући о филмовима, Милан Влајчић нас никада није оставио равнодушним, већ нам је увек изазивао емоције, чему филмска критика и стреми, подсетио је Пантелић.
Кавијар за сиротињу – дневник савремене културе
Влајчићева постхумно објављенакњига „Кавијар за сиротињу" (2022),у издању куће „Градац“ представља, према речима филмског критичара Мирољуба Стојановића, драгоцено сведочанство о култури, пре свега о филму и књижевности, које је велики ерудита какав је био Влајчић писао са толико љубави и посвећености.
Књига "Кавијар за сиротињу" - дневник савремене културе
© Tanjug / Јадранка Илић
„Кавијар за сиротињу“садржи текстове које је Влајчић објављиваоод марта 2020. до фебруара 2022, када нас је заувек напустио.
Редитељ Стефан Арсенијевић је дефинисао књигу „Кавијар за сиротињу“ као „дневник савремене културе током периода пандемије вируса Ковид 19“.
„Готово од када знам за себе, Милан Влајчић је био заиста велика фигура наше културе. Увек је носио то нешто господски у себи, био је великог знања, прави ерудита, и то не само о филму или књижевности. Сви смо га одувек сматрали за великог критичара“, рекао је Арсенијевић.
Присетио се када му је Влајчић похвалио кратки студентски филм који је био у селекцији Фестивала документарног и краткометражног филма (Мартовски фестивал).
„Нама из света филма било је значајно и пресудно шта ће Влајчић рећи или написати о нашим радовима. Нисмо толико баш стрепели, више смо се надали да се неће разочарати неким нашим филмом. Увек је имао добронамеран приступ, са идејом да наш филм буде још бољи“, рекао је Арсенијевић и приметио да данас више и нема филмске критике и да су важније вести које се тичу забаве и шоу бизниса.
Влајчић је, подсећа Арсенијевић, био отворен за најразличитије правце и жанрове у филму:
„Пратио је иранску кинематографију, кинески нови талас, а у књизи је анализирао остварења од домаћег биоскопског хита 'Тома' (2021) Драгана Бјелогрлића, преко обновљене верзије класика 'Апокалипса данас'Френсиса Форда Кополе, до значајног америчког остварења 'Земља номада' (2020) кинеске редитељке Клои Џао“.
Легат Милана Влајчића у Југословенској кинотеци
© Tanjug / Јадранка Илић
Особен и аутентичан
Милан Влајчић објављивао је позоришне, телевизијске, радио и књижевне критике. Био је члан жирија филмских фестивала у Кану, Берлину, Венецији, Монреалу, Бечу, Минхену, Кракову, Монпељеу, као и НИН-овог жирија за роман године.
Аутор је 12 књига и добитник бројних престижних награда.
„Влајчић био веома посебан ерудита, толико особен и аутентичан, да скоро да му нема пандана у целом свету, осим можда америчког књижевног критичара Харолда Блума (1930-2019), једног од најзначајнијих публициста на енглеском говорном подручју“, оценила је Милена Ђорђијевић, уредница у Народној библиотеци Србије.