Уочи наставка дијалога између Београда и Приштине на Охриду политички и институционални представници Албанаца у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи објавили су декларацију у којој за албанско становништво у три општине на југу Србије захтевају иста права која имају Срби на Космету.
Албански политичари су овим наставили кампању започету по обелодањивању француско-немачког плана за Косово, у којој готово свакодневно траже реципроцитет у правима у односу на Србе на Косову и укључивање Прешевске долине, како називају подручја три општине на југу Србије, у дијалог Београда и Приштине.
Бацање песка у очи
Политичар Зоран Анђелковић, некадашњи председник Привременог Извршног већа Косова и Метохије, за Спутњик каже да се до сада наслушао прича о реципроцитету, посебно од Аљбина Куртија, и да није случајност што се ова деклерација појављује уочи охридског састанка.
„Овде није реч о југу Србије већ о решавању питања јужне српске покрајине Косова и Метохије и положаја Срба на једној окупираној територији, то јест, територији отетој Србији од стране Запада и НАТО пакта,“ каже Анђелковић.
Анђелковић ову декларација види као део кампање лобирања за независно Косово која већ годинама траје и каже има за циљ да Куртију „помогне“ да успори процес формирања ЗСО, што је обавеза Приштине.
„О правима националних заједница у Србији одлучује се у Србији и верујем да нема у Европи таквог статуса националних заједница као што има код нас, са свим правима – гласа и другим правима при формирању националних заједница. Према томе, упоређивање јужног дела централне Србије и Косова и Метохије је антидржавно и сулудо,“ сматра наш саговорник.
Према његовом мишљењу, Курти би могао да покуша да у Охриду потегне ово питање, али не мисли да то може да му прође.
„Ово, дакле, нема благе везе са предстојећим разговорима нити ово може да буде тема разговора у Охриду, нити ће икада бити. Другим речима, Курти може да потегне шта хоће али прво нека реши оно што је Приштина потписала 2013/15 године и формира ЗСО на Косову и Метохији,“ истиче Анђелковић.
Већ виђено
У декларацији, чији су потписници председник општине Бујановац Нагип Арифи, председник Бујановачке Скупштине Енвер Рамадани и народни посланик Шаип Камбери, наводи се да се овим кораком “озваничава легитимност праведног захтева о реципроцитету у правима између косовских Срба и Албанца у Србији у оквиру Бриселског дијалога и да од Европске уније и САД захтевају подршку овом начелу, које се заснива на либералној традицији демократских земаља на нашем континенту.”
У декларацији албанских политичара се наводи и да Србија није спровела суштинске циљеве, као што су интеграција, бржи економски опоравак, повратак расељеног становништва и демилитаризација региона од специјалних јединица државне безбедности и оружаних снага.
Подсетили су и да су се са захтевом за реципроцитет већ обратили високом представнику за спољну политику ЕУ Жозепу Борељу и представнику америчког Стејт департмента Габријелу Ескобару.
У декларацији се од Србије захтева, како пише, да испуни обавезе из постојећих споразума са Албанцима у Прешевској долини, али и да престане са пасивизацијом пребивалишта.
Подсећања ради, председник Србије Александар Вучић је приликом посете Бујановцу 11. марта захтев за реципроцитет назвао бесмислицом.