Мајкрософт је отпустио цео тим за етику и друштво који је радио у оквиру организације за вештачку интелигенцију (АИ). Отпуштање тог тима део је недавне серије отпуштања 10.000 запослених широм компаније.
Мајкрософт – профит изнад етике
Вештачка интелигенција представља озбиљан корак за човечанство и логично је да се у вези АИ прво појављују етичке дилеме, каже за Спутњик теоретичар медија, редитељ и професор београдског Факултета за медије и комуникације Станко Црнобрња. Уколико дође до тога да вештачка интелигенција може парирати људској, онда се етичка питања стављају у први план и због тога је Мајкрософт желео да се лиши тих питања док развија такву технологију.
Осим тога, Мајкрософт је успео да исплива на прво место после 20 година јер је таворио и заостајао за Фејсбуком и другим технолошким компанијама и сада не жели да се та динамика успорава неким „етичким комитетом“, сматра Црнобрња.
АИ је нови моменат у историји цивилизације, револуционаран отприлике као и прва индустријска револуција. И тада се многим људима чинило да ће то бити крај људског рада, крај света, крај цивилизације, међутим после 200 година изградио се један нови свет у коме многи људи и даље тешко живе, али данашњи свет не може да се упореди са оним од пре 200 година у смислу стандарда, дужине живота итд.
Свет вештачке интелигенције по мери Давоса
Тако да ће и за стотинак година са развојем АИ наш свет бити неки други свет, али и са другом улогом за људе који можда неће радити ништа, сматра Црнобрња.
„То је та дистопијска могућност да људи не раде ништа, а да добијају месечни приход, оно што гура Давос и чувени господин Шваб. А то је да људи неће поседовати ништа, а биће срећни јер ће све радити машине и АИ. И за то, колико ће таквих људи преостати на планети, требало би погледати шта Давос прописује, заједно са Уједињеним нацијама. То су све врло конкретне, јавно објављене стратегије човечанства а једна од њих је да се човечанство сведе на 1,7 милијарди становника. Па ви видите како ће то бити урађено. Наравно, уз помоћ АИ, вештачки клонираних вируса и једног социјалног инжењеринга, мега пропорција, који је у току“.
Антихуманистичко доба по мери један одсто „господара свемира“
Према његовим речима, већ дуго живимо у антихуманистичком добу, ако погледамо на који начин се влада планетом и како се експлоатишу природни ресурси до бесвести, зарад безобразно богатог живота једне огромне мањине. Реч је о један одсто нове класе, тзв. „господара свемира“ који намеравају да владају планетом и они воде политику и бизнис и гурају приче о етици у смеру који њима одговара.
Прича о хуманитету неће нестати, она ће само имати своју нишу у којој ће се стварати у свим данашњим формама људског изражавања, али под значајно другачијим условима.
„Генерација која буде рођена 2025. године неће имати никакав контекст и никакав емотивно-хуманитарни проблем са амбијентом у ком буде рођена, јер ће се родити у таквом амбијенту и за други неће знати. А ми који живимо на тим граничним ерама, амбијентима, територијама, ми смо ти који јуримо идентитете и плашимо се за хуманитете зато што знамо о чему се ради. Али та нова деца која се буде рађала она ће потпуно природно да прихвати такав свет какав јесте“, закључио је Црнобрња.
АИ неће у потпуности заменити људе
Психолог др Жарко Требјешанин сматра да је отпуштање Мајрософтовог тима за етику потпуно погрешан потез, поготово у тренутку наглог развоја АИ. Уз све велике предности, показало се на примерима реклама које је АИ направила да су имале расистичке и сексистичке поруке преко којих су се ширили потпуно неприхватљиви и неморални ставови.
„АИ, наравно има велику брзину обраде података, али нема емоцију. Нема никакве моралне норме тако да у тим порукама може да заступа и неку ауторитарну, тоталитарну идеологију, да шири ставове који врше дискриминацију итд. Дакле, читав низ са моралне стране неприхватљивих порука. Само због таквих ствари је неопходно да се подвргне контроли јер, ниједан рачунар или било који робот нема ту свест, могућност аутокорекције и управо зато је неопходна контрола“.
Осим тога, велики проблем је и што људи сувише очекују од тих робота, сматра Требјешанин и додаје да би АИ могла симулирати терапеута тако што би се у њу уградио читав низ одговора на поједине жалбе пацијента, али немогуће им је уградити осећање емпатије које би терапеут могао да пренесе. Мада се праве и такве врсте робота, тешко да они могу бити од неке помоћи старим људима, јер иако могу да за њих обаве многе ствари, не могу им бити пријатељи.
Сигурно је да ће АИ заменити људе у неким професијама, али их неће заменити у пословима које морају људи да раде. Реч је о пословима где је неопходна и самосвест и самоконтрола, емоције, саосећање, емпатија, а не само чисто рационално резоновање. Зато Требјешанин сматра да АИ никад, у потпуности, неће моћи да замени људе.