Клима је на страни Русије
У документу који је објављен на сајту Беле куће наводи се да је циљ програма „стварање научне основе управљања соларном радијацијом у циљу стварања краткорочних климатских ризика“. На тај начин у Сједињеним Америчким Државама желе да се боре против пољопривредне доминације Русије. У америчком Националном савету за развој сматрају да је то „проблем националне безбедности која је потцењена као политичка претња“.
Експерти наводе да је пољопривреда најугроженија грана америчке економије, јер је под великим утицајем климатских промена. Због врућине, суше и погоршања квалитета тла површина обрадивог земљишта се смањује сваке године. Приноси у традиционалним пољопривредним земљама би већ могли да се смање за 90 процената до 2040. године, а регион за гајење житарица би могао да се помери према канадској граници.
Русија, за разлику од САД, од глобалног отопљења има само користи. Научници су израчунали да ће се пољопривредна зона у Сибиру до 2080. године удвостручити и износити скоро пет милиона квадратних километара. Русија ће постати главни произвођач пшенице на планети с тржиштем које ће обухватати 20 процената светских приноса.
Експлозивни раст пољопривредне производње само је мали део онога што климатски оптимисти кажу да чека Русију. Непрестано топљење леда с Арктика ће учинити Северни морски пут најкраћим и најјефтинијим путем за терет из Кине и целе југоисточне Азије у Европу. Ова најважнија транспортна артерија ће пружити велку предност и приходе.
Инжењери Сунца
У Америци нису спремни да се с том чињеницом помире. Да би се томе супротставила, Бела кућа намерава да искористи соларни геоинжењеринг, што је релативно нови правац у науци. Научници развијају разне технологије помоћу којих се може смањити или одбити проток сунчеве топлоте који долази до Земље. То су свемирска огледала која одбијају морске облаке, односно аеросолна заштита у стратосфери.
Све је почело када је 2006. године лауреат Нобелове награде, холандски хемичар Паул Круцен, објавио чланак о путевима спаса од глобалног отопљења. Предложио је да се манипулише атмосфером.
Након јаких вулканских ерупција, долази до хлађења на годину или две. То је повезано с тим што се у атмосферу с пепелом и гасовима испушта велики број минералних честица које рефлектују сунчеве зраке. У геоинжењерским пројектима ће се имитирати природни вулкански ефекат, распршивањем у горњим слојевима атмосфере аеросолних честица сумпор-диоксида које одбијају светлост, честице сулфата или калцијум-карбоната.
Амерички „одговор“
По плану Беле куће авиони ће почети да распршују у горње слојеве атмосфере десетине милиона тона честица сумпор-диоксида које приликом кондензације формирају слој који рефлектује сунчеве зраке. То ће направити ефекат сличан оном који је био након ерупције вулкана Пинатубо на Филипинима 1991. године. Тада је у атмосферу испуштено око 15 милиона тона сумпор-диоксида и средња глобална температура се снизила за један степен.
То је брз и јефтин метод. Међутим, геоинжењерске технологије не би требало да се примењују локално, само преко једне земље, али за сада нема међународног правног оквира.
Неоправдани ризици
Научници су уверени да америчке власти потцењују ризике геоинжењерских пројеката. Ниједан климатски модел није у стању да тачно предвиди како ће се промене у атмосфери у једном делу планете одразити на време у другој.
Постоји сумња да се иза слоја сумпор-диоксида повећава температура, изазивајући катастрофалан талас топлоте по целом свету. То је такозвани ефекат температурног дуга. Ако се стално не попуњавају залихе аеросоли у стратосфери, тај рефлектирајући слој ће се веома истрошити и температура на планети може да скочи, буквално, преко ноћи.
Различите научне организације, укључујући Национални истраживачки савет Националне академије наука САД, више пута су приметиле да геоинжењерске интервенције само привремено маскирају знаке отопљавања и не решавају кључни задатак, а то су уклањање гасова с ефектом стаклене баште из атмосфере.
Велики број научника-еколога са универзитета у Великој Британији, Немачкој и Холандији, објавио је 2021. године писмо упућено Уједињеним нацијама и владама с позивом да се забрани сунчев геоинжењеринг и да се потпише међународни споразум који блокира финансирање сличних пројеката.
„Ризици соларног геоинжењеринга су мало изучени, ефекти ће се разликовати у зависности од региона, а постоје и велике недоумице у погледу утицаја на временске услове, пољопривреду и обезбеђивање основних потреба за храном и водом. Спекулативна могућност будућег соларног геоинжењеринга може да постане снажан аргумент за лобисте у индустрији, људе који поричу утицај климе и неке владе. Без ефикасне глобалне и демократске контроле, геополитика могућег једностраног распоређивања соларног геоинжењеринга била би застрашујућа и неправедна“, наводи се у документу.
Позиву се одазвало више од 410 експерата из 60 земаља. Забринутост научника деле и многи политичари и јавне личности.
Представници обавештајних служби указују на могућност оружаних сукоба због геоинжењерских пројеката - климатских ратова. Бела кућа све то игнорише, великодушно финансирајући развој технологије климатског оружја и све то оправдава глобалним загревањем.
Дуготрајна борба
Средином 1990-их година је хипотеза о погубном утицају човека на климу, у многим случајевима захваљујући напорима САД, постала доминантна и добила статус научног и политичког консензуса.
Током 1994. године је ступила на снагу Оквирна конвенција УН о климатским променама, коју је потписало више од 180 земаља, укључујући и Русију. У Кјотоу су 1997. године потписали протокол, а 2015. године Париски споразум. Ови међународни документи регулишу мере за смањење угљен-диоксида у атмосфери, пре свега смањењем потрошње фосилних горива преласком на обновљиве изворе енергије.
Конкретни циљеви се разматрају на годишњим конференцијама – климатским самитима. Последњи форум (СОР27) је одржан у новембру 2022. године у египатском граду Шарм ел Шејк. Учесници форума су први пут признали и забележили у коначној резолуцији да је тешко постићи циљеве означене Париским споразумом - ограничити загревање на један и по степен у поређењу с прединдустријским нивоом.
У Шестом извештају Међувладине групе експерата за климатске промене (МГЕИК), који је примремљен за СОР27, наводи се да се климатска криза развија много брже него што се очекивало.
Према прогнозама стручњака, ако се у наредним годинама не постигне значајно смањење емисије угљен-диоксида, раст температура до краја века моћи ће да се стабилизује само на нивоу од три степена. То је најпесимистичнији сценарио предвиђен Париским споразумом.
Општи закључак је да је ситуација озбиљна, да су потребни велики и дуготрајни напори, као и проналажење нових начина за решавање проблема. О геоинжењерингу се ништа директно не говори, али је евидентно да међународну заједницу на то припремају.