Научници са Универзитета Кембриџ у Великој Британији створили су сложен модел који описује планете са већином воде која се чува дубоко испод површине, не у океанима или морима, већ у стенама.
Вода скривена у минералима стеновитих планета
Технички, вода је „заробљена“ у минералима дубоко испод површине. Научници кажу да је могуће да на неким малим планетама има толико воде да се та количина може изједначити са неколико Земљиних океана.
Клер Гимонд, студенткиња докторских студија на Кембриџу, заједно са још два истраживача, осмислила је модел који описује младе планете окружене црвеним патуљцима (тип звезде).
„Желели смо да истражимо да ли би ове планете, након тако бурног формирања, могле да се рехабилитују и да наставе да буду домаћини површинским водама“, рекла је Гимондова.
Њихов рад, објављен у часопису „Јуниверс тудеј“, показује да је скривање воде у минералима добра стратегија за њено очување током раних дана настанка планете.
„Модел нам показује колико воде планета може да носи у дубинским слојевима, на основу минерала од којих је настала и њихове способности да апсорбују воду у своју структуру”, додала је.
Црвени патуљци М типа су најчешће звезде у нашој галаксији, што их чини добрим субјектима за проучавање овог феномена. Они показују тенденцију да, као и друге звезде, на неповољан начин утичу на површине планета које су им у близини.
Ако течност са површина младих планета због зрачења не нестане – она „мигрира“ у унутрашњост. Научници су ипак поставили питање о томе да ли се тај процес одвија код сваке младе, односно мале планете.
Тим научника је тако открио да величина планете и количина минерала који садрже воду одређују колико воде може да „сакрије".
Већина завршава у горњем стеновитом слоју који лежи директно испод коре. Обично је богат такозваним „безводним минералима“. Вулкани се „хране“ управо из овог слоја и могу да избаце водену пару на површину планете.
Ново истраживање је иначе показало да веће планете - око два до три пута веће од Земље - обично имају сувље стеновите омотаче. То је зато што горњи омотач богат водом чини мањи део његове укупне масе.
Како су настали Земља и небеска тела богата водом
Утврђени нови модел помаже научницима да разумеју не само услове настанка Земље, већ и других небеских тела богатих водом.
Захваљујући олујном периоду „адолесценције“ звезда, планете које су тема истраживања, вероватно су дуго под хаотичним климатским условима. Оне су тако развиле механизам складиштења воде што дубље под површином. С друге стране, када се интензитет звезде која је у близини смањи – вода може да „избије“ на различите начине.
Тако ово истраживање, рецимо, објашњава како је рана Венера могла да се трансформише од огољене пустиње у водени свет. Питање воде на Венери и до када је она постојала у течном стању на површини предмет је научне дебате.
Коначно, тренутно истраживање може дати нове смернице у потрази за настањивим егзопланетама у остатку галаксије, односно оним које имају воду у течном стању, што се сматра предусловом за живот, преноси Сајенс алерт.