„Си Ђинпинг се током своје посете Русији тежи да ојача подршку Москви по том питању како би се супротставио притисцима Вашингтона“, наводи аутор чланка.
Лист истиче да је Кина, за разлику од европских земаља и Сједињених Америчких Држава, које су увеле санкције против Русије након почетка специјалне војне операције у Украјини, повећала обим билатералне трговине у 2022. години за око 30 одсто до 190,3 милијарди долара.
„Кина је критиковала и налог који је издао Међуародни суд у Хагу за хапшење председника Русије. Истог дана Пекинг је још једном изнео свој чврст став према Вашингтону, објавивши извештај Министарства иностраних послова о демократији у САД“, пише лист.
Највећим кинеским острвом Тајваном управља његова администрација од 1949. године. Званични Пекинг сматра да је острво кинеска провинција.
Тензије у односима између Вашингтона и Пекинга су постале израженије након посете председнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану почетком августа 2022. године. Убрзо након доласка Пелоси у Тајпеј, кинеска војска је почела ваздушне и поморске војне вежбе у близини Тајвана и пробна лансирања конвенционалних пројектила у мору источно од тог острва.
Си Ђинпинг је допутовао у Москву 20. марта. Лидери Кине и Русије су се састали у Кремљу на неформалним преговорима у личном формату, састанак је трајао четири и по сата, а затим су наставили дијалог током вечере.