Током прилично дуго времена, Кримљани су нападали руске територије.
Притом, уопште се није радило о неким претензијама на руске земље, већ је циљ искључиво био пљачка: украсти стоку и заробити што више људи да би затим били продати у ропство. Према прорачуну предреволуционарног историчара Владимира Ивановича Ламанског, од XV до XVIII века закључно, из Велике и Мале Русије, а делимично из Пољске, у кримско-османско ропство било је одведено од три до пет милиона људи. А, почетком XVI века целокупно становништво Русије је износило мање од 5 милиона.
Кримски канат био је вазал Османског царства са којим је Русија стално ратовала.
Катарина је разумно одлучила да је за Крим неопходно нешто радикално предузети. Први корак у ликвидацији кримске претње начињен је након победе у руско-турском рату 1768-1774. године. Према условима Кучук-Кајнарџијског мира, Крим је проглашен независном државом под руским протекторатом.
Истовремено, у самом Кримском канату нису престајали немири. Настављене су и османске провокације. Тада је царица и одлучила да припоји Крим царству. Порта се најпре успротивила. Требало је опет ратовати.
Османлијска Порта коначно је признала припајање полуострва Русији на основу мировног споразума у Јашију, закљученог на крају руско-турског рата 1787-1791. године.
Европа је мирно прихватила припајање Крима Руском царству. Једино је у извесној мери покушала да приговори Француска. Али, Катарина је, ненаметљиво подсетила да Русија ни на који начин није одреаговала на недавно припајање Корзике француској круни.
У част годишњице Манифеста на Криму организовани излети
У част 240 година од присаједињења Крима Русији, на полуострву ће бити организовани бесплатни излети, саопштила је ПР служба Министарства за летовалишта и туризам Републике.
У склопу акције „Путевима Катарине II“ у музејима на Криму организоване су изложбе, концерти, предавања.
Председник кримског парламента Владимир Константинов изјавио је да је Манифест Катарине II за векове одредио даљу судбину не само Крима, него и целе Новорусије.