Раскошни симболи српске историје, у очекивању сталне поставке, изложени у Историјском музеју

У години обележавања 60 година од оснивања, Историјски музеј Србије приредио је изложбу „Чекајући сталну поставку” и пред посетиоце изнео највредније предмете из својих збирки који су из заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.

Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке – у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске деспотовине.

Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра Првог Карађорђевића.

„Када уђете у музеј у централном делу сусрећете се са плаштом краља Петра и јединим оригиналним инсигнијама које имамо. То су шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле оивичен хермелином и једина сачувана српска круна, изливена по нацрту професора Михаила Валтровића“, каже за Спутњик директорка Историјског музеја Душица Бојић.

На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, израђених у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје, а за будућу сталну поставку која ће приказати прошлост ових простора од неолита до краја 20. века.

Посетиоци ће, према речима Бојићеве, моћи да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића, рад познатог филигранисте Горана Ристовића Покимице, круне царице Јелене, рад вајарке Јасминке Бркановић, и круне Јелене Анђел, у народу познате као Анжујске, израђене у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, као и реконструкције одежди Михаила Првог Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода детињства, које је урадила костимографкиња Јелена Стокућа са сарадницима.

„Круну Јелене Анжујске смо израдили на основу приказа у манастиру Сопоћани. Није било лако представу на зиду пренети у тродимензионални облик. Настојали смо да тај предмет буде и функционалан, водили рачуна о величини и обиму главе и да су људи у средњем веку били нижи“, објашњава за Спутњик Симон Чивљак.

Укупна тежина круне је око 1.690 грама од тога 1.350 грама је сама тежина метала, а бисери и камење чине осталих 340 грама.

„На њој се налазе 136 комада слатководних култивисаних бисера и 24 комада драгог камења рубина и сафира добијених синтетичким путем који представљају одраз краљевског достојанства. Када се круна посматра хоризонтално имамо два обруча на којима се наизменично смењују сафири и рубини у облику правоугаоника и квадрата и простор између њих је попуњен са по три бисера. У централном делу имамо такође смењивање рубина и сафира, али овалног облика, и простор између је попуњен са по девет комада бисера. У целини је израђена ручно, са основом од сребра финоће 925 и филигранском декорацијом од чистог сребра“, каже Чивљак.

Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.

Покимица за Спутњик истиче да су избегли све модерне технике које би им олакшале рад, са жељом да задрже аутентичан начин израде из времена настанка оригиналних круна и камење доступно у то доба.

Најкомликованија за израду била је круна цара Душана:

„Круна цара Душана је била најкомплекснија док смо савладали те старе начине израде и процес је трајао шест месеци без припреме. Рађена је на основу представе у манастиру Лесново и богатија је од круне краља Милутина рађене на основу фреске у Студеници. Постоје далеко раскошније представе круне краља Милутина, попут грачаничке, али смо намерно одабрали фреску у Студеници како бисмо направимо градацију и одвојили цара од краља“, каже филиграниста.

Важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, представљајући тако непроцењив извор за истраживаче многих научних дисциплина, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.

Разлог за то су пре свега историјски догађаји који су обележили прошлост српског народа – вишевековна османска владавина, ратови, династичке смене, пљачке и разарања, прогон, небрига.

Испред улазних врата музеја су макете манастира Раваница и Грачаница, које су Историсјком музеју позајмили Милица и Борис Стајковац.

Поставку употпуњују оригинална платна Арсенија Петровића, Ђорђа Теодоровића, Стевана Тодоровића, Уроша Кнежевића, Паје Јовановића, Уроша Предића и других изврсних уметника.

Изложба чији су аутори др Душица Бојић, Слађана Бојковић и Тијана Јовановић Чешка у наредном периоду биће обогаћивана новим реконструкцијама круна и других инсигнија, које су у процесу израде, тако да ће се пред посетиоцима наћи и круне краља Михаила Првог Војисављевића, краљице Симониде, краља Твртка Првог Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића.