Раскошни симболи српске историје, у очекивању сталне поставке, изложени у Историјском музеју
© Фото : Историјски музеј Србије
Пратите нас
Инсигније краља Петра Првог Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа у чувеној радионици браће Фализ у Паризу од сутра се могу видети у Историјском музеју Србије.
У години обележавања 60 година од оснивања, Историјски музеј Србије приредио је изложбу „Чекајући сталну поставку” и пред посетиоце изнео највредније предмете из својих збирки који су из заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.
Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке – у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске деспотовине.
Крунидбени плашт краља Петра Првог Карађорђевића, детаљ
© Фото : Историјски музеј Србије
Једине оригиналне инсигније
Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра Првог Карађорђевића.
„Када уђете у музеј у централном делу сусрећете се са плаштом краља Петра и јединим оригиналним инсигнијама које имамо. То су шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле оивичен хермелином и једина сачувана српска круна, изливена по нацрту професора Михаила Валтровића“, каже за Спутњик директорка Историјског музеја Душица Бојић.
На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, израђених у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје, а за будућу сталну поставку која ће приказати прошлост ових простора од неолита до краја 20. века.
Круна Јелене Анжујске
Посетиоци ће, према речима Бојићеве, моћи да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића, рад познатог филигранисте Горана Ристовића Покимице, круне царице Јелене, рад вајарке Јасминке Бркановић, и круне Јелене Анђел, у народу познате као Анжујске, израђене у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, као и реконструкције одежди Михаила Првог Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода детињства, које је урадила костимографкиња Јелена Стокућа са сарадницима.
Идеална реконструкција круне Јелене Анжујске
© Фото : Спутњику уступио Симон Чивљак
„Круну Јелене Анжујске смо израдили на основу приказа у манастиру Сопоћани. Није било лако представу на зиду пренети у тродимензионални облик. Настојали смо да тај предмет буде и функционалан, водили рачуна о величини и обиму главе и да су људи у средњем веку били нижи“, објашњава за Спутњик Симон Чивљак.
Укупна тежина круне је око 1.690 грама од тога 1.350 грама је сама тежина метала, а бисери и камење чине осталих 340 грама.
„На њој се налазе 136 комада слатководних култивисаних бисера и 24 комада драгог камења рубина и сафира добијених синтетичким путем који представљају одраз краљевског достојанства. Када се круна посматра хоризонтално имамо два обруча на којима се наизменично смењују сафири и рубини у облику правоугаоника и квадрата и простор између њих је попуњен са по три бисера. У централном делу имамо такође смењивање рубина и сафира, али овалног облика, и простор између је попуњен са по девет комада бисера. У целини је израђена ручно, са основом од сребра финоће 925 и филигранском декорацијом од чистог сребра“, каже Чивљак.
Ручни рад старим техникама
Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.
Реконструкција круне краља Милутина коју је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица
© Фото : Спутњику уступио Горан Ристовић Покимица
Покимица за Спутњик истиче да су избегли све модерне технике које би им олакшале рад, са жељом да задрже аутентичан начин израде из времена настанка оригиналних круна и камење доступно у то доба.
„Применили смо 12-13 архаичних техника у раду. У одабиру камења и њиховој обради такође смо водили рачуна о томе шта је некада било доступно и могуће на овим просторима. Камење је мало архаичније израђено у време краља Милутина, док је у време деспота Стефана Лазаревића техника узнапредовала па је била могућа финија обрада. Све је морало да буде аутентично, да круне не би изгледале као реквизит за позориште“, наглашава Покимица.
Најкомликованија за израду била је круна цара Душана:
„Круна цара Душана је била најкомплекснија док смо савладали те старе начине израде и процес је трајао шест месеци без припреме. Рађена је на основу представе у манастиру Лесново и богатија је од круне краља Милутина рађене на основу фреске у Студеници. Постоје далеко раскошније представе круне краља Милутина, попут грачаничке, али смо намерно одабрали фреску у Студеници како бисмо направимо градацију и одвојили цара од краља“, каже филиграниста.
Круна цара Душана
© Фото : Спутњику уступио Историјски музеј Србије
Важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, представљајући тако непроцењив извор за истраживаче многих научних дисциплина, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.
Разлог за то су пре свега историјски догађаји који су обележили прошлост српског народа – вишевековна османска владавина, ратови, династичке смене, пљачке и разарања, прогон, небрига.
Макете Раванице и Студенице и печат краљице Драге
Испред улазних врата музеја су макете манастира Раваница и Грачаница, које су Историсјком музеју позајмили Милица и Борис Стајковац.
„Тако смо показали да унутра неће бити само две династије, него и средњи век. Од Мирослава Млинара на поклон смо добили печат краљице Драге. Пре три дана смо добили поклон – клавир с половине 19. века од редитеља Владана Ђурковића. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић нам је позајмила портрет свога оца кнеза Павла, табакеру свога деде кнеза Арсена и есцајг који је израдио кнез Божидар Карађорђевић док је боравио у Паризу. Народни музеј у Нишу нам је позајмио уметничко дело 'Кнегиња Зорка' Шпира Боцарића“, наводи Душица Бојић.
Поставку употпуњују оригинална платна Арсенија Петровића, Ђорђа Теодоровића, Стевана Тодоровића, Уроша Кнежевића, Паје Јовановића, Уроша Предића и других изврсних уметника.
Изложба чији су аутори др Душица Бојић, Слађана Бојковић и Тијана Јовановић Чешка у наредном периоду биће обогаћивана новим реконструкцијама круна и других инсигнија, које су у процесу израде, тако да ће се пред посетиоцима наћи и круне краља Михаила Првог Војисављевића, краљице Симониде, краља Твртка Првог Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића.
