Повратак изгубљених царских знамења српских владара: Опет сија бисер са Душанове круне
© Фото : Спутњику уступио Историјски музеј Србије
Пратите нас
Круне српских средњoвековних владара које су током турбулентне историје нестале, опет су међу нама: израђене су на основу приказа на фрескама и података у историјским списима, техникама примењиваним у средњем веку.
Од идеје Историјског музеја Србије да своју будућу сталну поставку употпуни идеалним реконструкцијама инсигнија за сада се стигло до пет урађених круна – цара Душана, царице Јелене, краљице Јелене Анжујске, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића. Током ове и следеће године биће урађене још четири круне, као и жезла цара Душана и царице Јелене, краља Милутина и краљице Симониде и реплика ручног крста Светог Саве.
Идеалне реконструкције уместо несталих оригинала
„Нажалост оригинали нису сачувани. Зато се не раде реплике, тј. копије. Оне би се радиле да имамо физички узор. Онда урадимо копију таквог предмета. Ми немамо сачуване предмете, али је на основу доступних података могуће идеално реконструисати изглед самих круна. Литература детаљно описује изглед круна византијских царева, самим тим и српских владара тако да није било лутања“, објашњава филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Круна краља Милутина
© Фото : Спутњику уступио Историјски музеј Србије
Ристовић је израдио круне цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића, а том процесу претходило је комплексно двогодишње истраживање у сарадњи са стручњацима из области византологије и српског наслеђа средњег века:
„У сарадњи са професорима са Филозофског факултета анализирана је свака круна. Истражили смо доступне податке – писане изворе и фреске као главни извор изгледа. Зна се какве су биле круне наспрам степена власти одређеног владара -деспота, краља, кнеза“.
Од приказа на фресци до тродимензионалне круне
За круну деспота Стефана Лазаревића коришћена је фреска у манастиру Манасија као полазна основа.
„То је круна отвореног типа што значи да нема затворено теме и претпостављамо да је садржала у себи једну поткапу мада то није видљиво на фресци. Урађена је везена поткапа са златовезом у крстоликом облику и са централним бисером на врху. Познато нам је које су златарске технике биле доступне у одређеним вековима, шта је технички било могуће урадити у то време, и трудили смо се да максимално испоштујемо сваки детаљ у том смислу. Нису коришћене модерне технике које би убрзале процес израде него смо ишли тежим путем да се што више приближимо оригиналном изгледу самих круна“, наглашава Ристовић за Спутњик.
Круне су комплетно ручни рад због чега је израда сваке трајала између четири и шест месеци уз консултације са професорима историје и историје уметности.
Реконструкција круне краља Милутина коју је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица
© Фото : Спутњику уступио Горан Ристовић Покимица
Аутентични рад као у средњем веку
Примењене су архаичне технике рада, које су готово заборављене у савременом златарству: нитовање, лотовање, тордирање жица, ручно искуцавање сребрних лимова... Прво је коришћено сребро па је позлаћено 24-каратним златом.
„ Претпостављамо да су оригинали били урађени у злату, а круна деспота Стефана Лазаревића од гламског сребра (аутохтоно сребро које у себи садржи висок проценат злата). Трудили смо се да буде што је могуће аутентичније. Познато је које је камење било доступно у време настанка тих круна тако да нисмо користили на модеран начин обрађено камење, него је сваки камен ручно обрађиван, брушен и прилагођаван оквирима на круни. Водили смо рачуна и о врсти камења које је у то време било доступно. Јасно је да тада није могао бити доступан рубин великог формата, али зато постоје локалне варијанте гранита, које су јако сличне и трудили смо се да то испоштујемо“, појашњава Ристовић.
Сам процес израде круне подразумева припрему материјала, искуцавање и ручно ковање лима, формирање одређених сегмената, додавање декорација, гранулације и осталих елемената.
„Круна деспота Стефана Лазаревића је рађена двослојно – са унутрашње стране се налази искуцани сребрни позлаћени лим, а са спољне стране је једна врста најфинијег филигрантског рада са елементима који су могли бити доступни у филиграну у средњем веку“, каже филиграниста.
Круна деспота Стефана Лазаревића
© Фото : Спутњику уступио Историјски музеј Србије
Круне цара Душана и краља Милутина су затворене, у виду шлема, што је византијска традиција.
„Јачајући своју моћ, наши владари су се трудили да опонашају царске и краљевске инсигније Византије која је била присутна на овом простору па тако круне цара Душана и краља Милутина имају крстолики лук преко темена и такозване висуљке – препендулије које се налазе испред и иза ушију и састављене су од бисера и драгог камења“, наводи саговорник Спутњика.
Круна цара Душана
© Фото : Спутњику уступио Историјски музеј Србије
Ручни крст Светог Саве у Италији
Ристовић ће у наредном периоду радити круне деспота Ђурђа Бранковића и краља Твртка Првог Котроманића, а у међувремену жезла цара Душана и царице Јелене како би све било изложено у Историјском музеју Србије.
У плану је и копија ручног крста реликвијара Светог Саве који се чува у музеју католичке диоцезе код Пјаћенце у Италији.
„Наша научница Даница Поповић је имала прилику да га види, фотографише и опише тако да имамо фотодокументацију на основу које ће бити урађена идентична копија за потребе сталне поставке Историјског музеја Србије“, најављује Ристовић.
Круне на изложби крајем фебруара
Директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић, која је иницирала израду идеалних реконструкција, за Спутњик каже да им је жеља да посетиоцима прикажу у тродимензионалном облику оно што су могли до сада да виде само на фрескама.
„Треба да поставимо сталну изложбу у згради Железничке станице и шта ћемо да ставимо за средњи век када те круне не постоје? Фреска не доноси све оне детаље који се могу видети на тродимензионалном предмету“, истиче Бојић и додаје да се поред круна ради и одећа и обућа српских владара.
Инсигније српских средњовековних владара биће представљене на изложби у Историјском музеју на Тргу Николе Пашића крајем фебруара или почетком марта, а у сусрет сталној поставци у згради Железничке станице, где ће се Музеј преселити.
„Изложићемо круне и жезла које смо урадили. Остављено је простора у витринама за све оно што ће долазити у наредном периоду, а гардеробу и обућу сачуваћемо и премијерно представити у згради Железничке станице“, најавила је Душица Бојић која очекује да се Историјски музеј усели у своју нову зграду током 2025. године.
