ЕКОНОМИЈА

Хоће ли потрес на тржишту некретнина довести до економског краха горег од оног из 2008.

Америчка инвестициона банка „Морган Стенли“ сматра да би сектор комерцијалних некретнина могао да буде суочен са економским крахом који ће бити гори него финансијска криза из 2008. Саговорници Спутњика, ипак, сматрају да је такав сценарио мало вероватан, јер су различите ситуације довеле сектор некретнина до кризе некада и сад.
Sputnik
После упозорења „Морган Стенлија“, слично је стигло и од Европске централне банке. Она је саопштила да је видела „јасне знакове рањивостиу сектору некретнина подсећајући да опада његова тржишна ликвидност као и цена, што је разлог за неизвесност. И једни и други посебно критичном сматрају ситуацију са комерцијалним некретнинама, пре свега са пословним простором.

Проблеми на тржишту некретнина

Према подацима „Голдман Сакса“, такође познате америчке инвестиционе банке, на комерцијалне некретнине отпада око 25 одсто кредита америчких банака. Међу оним мањим банкама та цифра се пење и до 65 одсто.
Европски фондови уложени директно у некретнине забележили су одливе од 215,4 милиона долара у фебруару, за разлику 375 милиона долара прилива који су имали у јануару.
У најгорем могућем сценарију, високоризични сектор комерцијалних некретнина могао би да падне 50 одсто до следеће године, оцена је аналитичара у Сити банци.
У Немачкој су инвестиције у сектор комерцијалних некретнина већ пале 50 одсто од октобра до децембра прошле године.

Рефинансирање хипотека

Директорка за инвестиције у „Морган Станлију“, Лиза Шалет сматра да ће више од половине од 2,9 билиона долара комерцијалних хипотека морати да се рефинансира у наредне две године када ће нове каматне стопе вероватно порасти за 350 до 450 базних бодова.
Америчка инвестициона банка „Морган Стенли“ сматра да би сектор комерцијалних некретнина могао да буде суочен са економским крахом
Упркос црним прогнозама о повратку у 2008. годину, инвестициони консултант Махмуд Бушатлија и заменик директора аналитике у Привредној комори Србије (ПКС), Бојан Станић, сматрају да су реални изгледи мали да се нешто тако и догоди.
Те 2007-2008. године је дошло до пуцања неких банака, чак и једне од највећих – Лиман брадерса, због слабог система контроле банака, што се после прелило широм света у финансијску кризу.
„Сада је ситуација другачија, јер се ова криза појавила као реална. Прво, дошло је до затезања ланаца снабдевања између Кине и Америке, потом је дошла пандемија, па рат у Украјини. Све то се одражавало на реалну привреду, док је финансијски сектор остао практично нетакнут. Пошто ова криза дуго траје, уз нагли раст инфлације , то је довело до нервозе на финансијском тржишту и наглог раста трошкова задуживања“, објашњава Станић за Спутњик.

Различите кризе

Он истиче да је имовина банака у Америци значајно изложена порасту каматних стопа, па је дошло до кризе ликвидности банака, на шта је држава спремније реговала брзим формирањем фонда подршке банкама које су угрожене.
С друге стране, систем контроле свих банака је данас много већи, јер се после искуства из 2008. године о томе постарао регулатор како би био смањен ризик од изненадне банкарске кризе. У том смислу ове две кризе, ова сада и она из 2008. године, нису за поређење, оцена је аналитичара ПКС.
„Не би свакако никоме било у интересу да дође до финансијске кризе и због тога ће регулатор бити врло обазрив, јер када би се сада десило да из реалне кризе дођемо и у кризу у финансијском сектору онда бисмо заиста имали једну јако тешку ситуацију. Посебно у оквиру тренутних геополитичких сукоба где једна страна има за циљ да се бори против друге у економском и сваком другом смислу“, оцена је Станића.
Више од половине од 2,9 билиона долара хипотека на комерцијалне некретнине мораће да се рефинансира у наредне две године

Није системски проблем

Раст камата, континуирани трошкови и приходи који варирају утицали су на то да одређени број појединаца или фирми има проблем са отплатом кредита инвестираних у комерцијалне некретнине, пре свега пословни простор. Али то је, како каже наш саговорник, пре појединачни проблем оних који су се задужили него што може да буде системски.
И Бушатлија сматра да би тешко криза са некретнинама могла да пређе на финансијску како је то било 2007-2008.
„Сада је основ потпуно другачији. Власници некретнина имају проблем јер почиње да пада вредност њихове имовине, а не расте како је то било 2007-2008. године и што су сада проблематичне инвестиције у комерцијалне некретнине, односно пословни простор, а не, као некад, у стамбене инвестиције“, истиче он за Спутњик.

Меко слетање

Хипотеке ће бити активиране где је то могуће, али пад вредности те имовине ће, по његовој оцени, утицати на то да банке неће моћи хипотеком да извуку све паре.
„Ту ће бити погођене мале банке које су иначе у Америци веома присутне само у појединим деловима њихове економије. Оне су доста зарађивале на тим пласманима у области куповине некретнина и ако дође до потреса он на почетку неће имати велики ефекат. А разлог, зашто уопште долази до тога да се смањују инвестиције у Америци је рецесија“, тврди наш саговорник.
Рецесија у суштини увек прво погађа инвестиције. Сада је то почело да се дешава, додаје он.
Није сасвим песимистична ни Лиза Шалет када говори о ширем утицају проблема са некретнинама на привреду. Она сматра да је „меко слетање“ још могуће, мада напомиње да се изгледи да се то догоди смањују са строжим условима кредитирања.
Коментар