Посланик ДФ-а Славен Радуновић изјавио је да Црна Гора показује све елементе марионетске државе и чека налоге са стране како треба да гласа.
Радуновић је рекао да би премијер Дритан Абазовић требало да одговора на одбору на питања у вези са одлуком Владе да подржи пријем Косова у СЕ, и да треба одржати контролно саслушање премијера. Подсјетио је да је потпредсједник владе Владимир Јоковић изјавио да се о томе уопште на влади није расправљало.
„Па да нам разјасни ове ствари“, рекао је Радуновић.
Радуновић је истакао да Абазовић често повлачи неке „каубојске потезе“, а да су ово веома важна питања за односе у региону. На одбору се чуло да би представници владе требало да буду саслушани и на другим скупштинским одборима због разних одлука.
Радуновић је подсјетио да је црногорска влада, под великим притиском са запада, признала 2008. године независност такозваног Косова, упркос што се томе противило 85 одсто грађана Црне Горе.
О том правном пресједану дијела међународне заједнице говорио је посланик Милун Зоговић. Он је казао да док год Србија не призна званично Косово оно не може бити држава.
Посланик СНП-а Богдан Божовић подсјетио је да на став те странке да њени министри не би подржали пријем Косова да је то питање дошло на дневни ред.
Предсједник Одбора Миодраг Лекић казао је раније да одлука Владе да подржи пријем Косова у СЕ, у „форми тајанствене одлуке“ од које се затим компоненте Владе јавно дистанцирају, представља нови прилог неозбиљности и неодговорности црногорске државе.
Он је питао Божовића да ли је СНП на Влади покретао ово питање и зашто је донијета без знања те странке.
„Да је то урађено без мене, ја бих осјећао велику одговорност“, казао је Лекић.
Божовић је казао да лично мисли да би било добро да се на Влади покрене и то питање.
„Подржавамо ову иницијативу, дакле, контролно саслушање премијера“, навео је Божовић.
Посланик Демократске Црне Горе Момо Копривица казао је да подржавају контролно саслушање премијера поводом одлуке да се подржи захтјев Косова.
„Мислим да ћемо допринијети остварења принципа транспарентности и одговорности када дођу на дневни ред ова питања у директном телевизијском преносу“, навео је Копривица.
Он је рекао да Влада налазила за сходно да консултује или обавијести Одбор о тој, како је навео, за грађане Црне Горе осетљивој материји и одлуци.
„Зато ће Одбор затражити извјештај о разлозима и методу доношења те одлуке, очигледно усвојене неким парадржавним и парадипломатским начином, а у сваком случају је недемократски и нетранспарентан“, саопштио је Лекић.
Посланица Бранка Бошњак је истакла да и изјаве појединих министара у влади показују да влада није заузела јединствен став о овом питању и да ни на једној сједници није донесена одлука да црногорски представници могу да гласају да такозвано Косово уђе у Савјет Европе. Бошњак је истакла да је одлука донешена под велом тајне, и додала да није неко и мимо јавности већ раговарао о уступању дијела црногорске територије.
Посланик Јован Вучуровић је казао да један дио црногорских политичара редовно одлази у амбасаде квинте које слијепо слушају. Они који су донијели ту одлуку, гласали су да се отму српске светиње, поручио је Вучуровић.
Сједници нијесу присуствовали представници опозиције.
Подсјетимо, захтев тзв. Косова за пријем у Савет Европе прослијеђен је у понедељак у даљу процедуру у Парламентарну скупштину те организације. За ту одлуку гласали су представници 33 земље, седам је било против (Србија, Азербејџан, Грузија, Румунија, Кипар, Шпанија и Мађарска), док је пет било уздржано (Грчка, Словачка, Молдавија, Украјина и БиХ). Јерменија није гласала.