Радуновић за Спутњик о гласању Црне Горе у Савјету Европе: Не сипајмо со на љуту рану Србије
© Sputnik / Vladimir Fedorenko
/ Пратите нас
Шеф посланичког клуба Демократског фронта Славен Радуновић казао је Спутњику да у потпуности подржава иницијативу Миодрага Лекића да се на сједници Одбора за међународне односе и исељенике расправи ко је мимо знања јавности донио одлуку да представници Црне Горе подрже улазак такозване државе Косово у Савјет Европе.
Скупштински Одбор за међународне односе и исељенике затражиће извјештај о разлозима и методу доношења одлуке црногорске владе да подржи пријем Косова у Савјет Европе, казао је предсједник Одбора за међународне односе и исељенике Миодраг Лекић.
Со на љуту рану Србије
„Његовање најбољих могућих односа са Србијом је од есенцијалног значаја за Црну Гору и њене грађане. Чињеница је да је Влада Црне Горе донијела одлуку о признању Косова, али подсјећам да је то било под великим спољним притиском, не значи да мора стално да се додаје со на љуту рану“, прокоментарисао је Радуновић за Спутњик.
Потпредсједница Скупштине Црне Горе и чланица спољнополитичког одбора Бранка Бошњак (ПзП) истакла је за Спутњик да је право предсједника одбора да закаже сједницу.
„Ја сам свакако неко ко је увијек за здраву расправу и подржавам да размјенимо мишљења о свим важним темама, а ова јесте“, навела је Бранка Бошњак.
Подсетимо, Лекић је раније у својој изјави истакао да одлука црногорске владе да подржи пријем такозваног Косова у Савјет Европе, и то у форми тајанствене одлуке од које се затим компоненте Владе јавно дистанцирају, представља нови прилог неозбиљности и неодговорности црногорске државе.
„Слично 42. Влади и 43. Влада - састављена од УРА-е, СНП-а, Бошњачке странке и албанских партија није налазила за сходно да консултује или макар обавијести Одбор за међународне односе и исељенике о овој, за грађане Црне Горе осјетљивој материји и одлуци“, поручио је Лекић.
Напоменуо је да ће Одбор за међународне односе и исељенике затражити извјештај о разлозима и методу доношења поменуте одлуке, која је, како је казао, очигледно усвојена неким парадржавним и парадипломатским начином, а у сваком случају је недемократски и нетранспарентан.
Потпредсједник Владе Црне Горе и лидер СНП-а Владимир Јоковић изјавио је да се о питању да ли Косово треба да буде примљено у Савјет Европе није одлучивало на сједници Владе Црне Горе. Он је рекао да министри из СНП-а сигурно не би гласали да Црна Гора подржи пријем Косова да је то било када била тема на Влади.
Амбасадорка Црне Горе при Савјету Европе је Божидарка Крунић.
Кнежевић: Нож у леђа Србији и национална срамота
Из Демократске народне партије су потврдили Спутњику да они подржавају одржавање сједнице Одбора за међународне односе на ову тему и подсјетили да је њихов став јасан и да га је већ првог дана, када је гласано да такозвана држава Косово уђе у Савјет Европе, изнио предјседник њихове партије Милан Кнежевић.
Кнежевић је тада оцјенио да глас Црне Горе на Комитету министара да тзв. Косово уђе у Савјет Европе представља националну срамоту и нож у леђа Србији.
„Данас се званична Црна Гора у оставци на челу с Дританом Абазовићем гласајући на Комитету министара да тзв. Косово уђе у Савјет Европе, придружила оној Црној Гори Мила Ђукановића и Душка Марковића који су 2008. противно вољи 85 одсто грађана признали ову УЧК творевину“, наводи се у саопштењу Кнежевића.
Како је казао, „ова одлука премијера у техничком мандату Дритана Абазовића додатно усложњава друштвено-политичке прилике како у Црној Гори, тако и у региону“.
„Ако распала Влада Дритана Абазовића није имала људске и политичке храбрости да буде против, могла је гласати уздржано, и на тај начин показати да јој је стало до најбољих односа са Србијом. Али је очигледно постало правило да они који декларативно највише говоре о добросуседским односима суштински најдубље заривају нож у леђа Србији кад год им се укаже прилика за то", казао је Кнежевић.
Истакао је да је гласање Црне Горе за пријем Косова у Савет Европе срамотно.
„Ово гласање Црне Горе за пријем Косова у Савјет Европе је национална срамота коју ћемо морати да спирамо са нашег образа. Иако су многи тврдили да ће се Србија прва одрећи Косова и Метохије на овом гласању, Србија је гласала против. А против су између осталих гласали и Азербејџан и Грузија, који више имају свести и братског разумевања него црногорски квинташи који би се и рођене мајке одрекли ако би им стигао декрет из амбасаде“, истакао је Кнежевић.
Констатовао је и да из тог разлога „гротескно звучи” изјава новоизабраног председника Црне Горе Јакова Милатовића да би после Брисела желео да посети Београд.
„Зато данас гротескно звучи изјава Јакова Милатовића да би после Брисела желео да посети Београд, јер управо је званична а мањинска Црна Гора данашњим гласањем одредила следећу Милатовићеву дестинацију, а то је Приштина“, казао је Кнежевић.
Истакао је да очекује да се Милатовић огради и огласи уколико се не слаже са данашњим гласањем о пријему Косова у Савет Европе.
Кнежевић је оцјенио да је сада права прилика да се у „црквама и манастирима отпочне акција за прикупљање потписа о повлачењу одлуке о признању такозване државе Косово.
Потпредседница Парламентарне скупштине Савета Европе (ПС СЕ) Маја Вукићевић реаговала је на одлуку Владе Црне Горе да на Комитету министара Савета Европе подржи улазак Косова у Савет Европе.
„Сматрам да је ово директан нож у леђа братској и пријатељској Србији, још један у низу који долази од оних који представљају извршну власт у Црној Гори. Мила Ђукановића смо можда сменили, али су лоше праксе његове политике остале. Знам да има оних који сматрају да 'то тако мора', 'то тако треба', али тај поданички менталитет треба поразити увек и на сваком месту“, рекла је она. Она је додала да се Парламентарна Скупштина Савета Европе неће на овом заседању изјашњавати о уласку Косова.
„Кад год то питање буде на дневном реду уколико будем у саставу црногорске делегације лично ћу гласати против те одлуке“, навела је Вукићевић.
Састав спољнополитичког одбора
У Одбору за међународне односе и исељенике су иначе, осим предсједника Миодрага Лекића (Демос) и његовог замјеник Андрија Николић (ДПС), потом Андрија Мандић, Славен Радуновић и Милун Зоговић (ДФ), Андрија Николић (ДПС), Бранка Бошњак (ПЗП), Александра Вуковић, Предраг Бошковић и Никола Јановић (ДПС), Борис Мугоша (СД), Богдан Божовић (СНП), Валентина Минић (Демократска Црна Гора) и Суљо Мустафић (Бошњачка странка).
Анкета
Треба ли Србија да промени спољну политику према државама које нису подржале њену целовитост у Савету Европе?
