Савет безбедности Уједињених нација, на редовној седници којом је председавала Русија размотрио је нови шестомесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду Мисије УН на Косову и Метохији (УНМИК).
Србија пред СБ успела да изнесе истину
На седници је говорио и српски министра спољних послова Ивица Дачић који је, према речима Бранка Бранковића, бившег амбасадора и некадашњег шефа наше мисије при Уједињеним нацијама, за наше ставове добио подршку од свих великих сила.
„Ми смо успели да у овом тренутку јасно и гласно кажемо где смо и шта смо и каква је ситуација на Косову и Метохији, ко је тамо угрожен и шта се дешава са применом међународних споразума када је реч о Албанцима који нису ништа урадили,“ истиче Бранковић.
То је, напомиње наш саговорник, велика ствар јер се добила могућност да се на седници СБ УН Бриселски споразум још једном оснажи.
„С друге стране, Савет безбедности је чуо још много детаља и података са наше стране о томе какво је право стање на КиМ, што дезавуише оно како је Аљбин Курти а и представница Приштине представила стање на КиМ - отприлике као да је све у најбољем реду, уз критику упућену Унмику зато што им та мисија углавном смета. Али чињеница је да смо ми успели да детаљно објаснимо, што је значајна ствар у сваком смислу јер то што се дешава на СБ то све земље чланице УН добијају, читају гледају и прате,“ објашњава саговорник Спутњика.
Ветар у леђа за бриселске преговоре
Бранковић напомиње да је посебно важно што смо изнели податке да је 28 држава повукло признање Косова и да само 84 од 193 чланице УН признаје Косово као независну државу.
„То су важне ставке да се чују. Сад, реакције појединих земаља су биле различите, али битно је да су све велике силе истакле да ЗСО треба да се формира. То је озбиљан и позитиван став за нас, што нам много значи за преговоре које нас очекују 2. маја у Бриселу,“ напомиње Бранковић.
Он такође примећује да је добар део расправе био усмерен на мисију Унмика, од тога да су Албанци мишљења да је треба укинути па преко става да га треба одржати али и става да га треба преиспитати и дати му неки нови садржај, што су напоменули Британци.
„Тако да то је закључак да Унмик остаје за сада такав какав је али остаје и могућност да се о њему расправља касније. Чињеница је да су сви сем Албанаца, без обзира на нијансе у ставовима рекли да је Унмик потребан и да треба да и даље остане. То је, по мени, доста значајно због наших захтева да не само положај, него и активност Унмика треба појачати у извршавању свог задатка а то је да обезбеди сигурност на КиМ,“ каже Бранковић.
Приштина остала без подршке за изговорено
Према његовим речима, Србија је успела да уради још једну важни ствар, а то је да гласно каже у Савету безбедности оно што је за нас и најбитније – шта заиста за њу значи Косово и Метохија.
„Закуцано је поново да Србија неће признати Косово као независну државу, и да неће дозволити да постане члан УН-а. То је још један јак аргумент за све чланице УН,“ напомиње Бранковић.
Бранковић се осврнуо и на, како је рекао, прилично погрешну конципирану стратегију Приштине коју је изнела представница привремених институција Доника Гервала а која се свела на прозивке Русије и Србије.
„Они немају шта да кажу и да покажу. Они се надају, траже и желе, али чињеница је да у свему томе и у тој оштрини Приштине, о ситуацији на КиМ и оптужби на наш рачун нису добили директну подршку ни од Американаца, ни од Британаца, дакле, од оних који највише и подржавају самопроглашену независност Косова. Нису добили подршку ни за шта што су изговорили пред СБ нити се било ко осврнуо на њихове речи. Тако да је прича представнице Приштине да смо ми "мали Руси", да смо починили геноцид и тако даље била прича у празно,“ примећује Бранковић.
Саговорник Спутњика истиче да је веома важно што смо од Русије, Кине и других нама пријатељских сила чули њихов став по питању стању на КиМ који је јасно показао да су уз нас.
Показало се да Русија стоји уз нас
„Руси су рекли да сваки споразум мора да прође кроз СБ УН што је веома важно јер Резолуција 12 44 постоји, иако се не примењује у пуној мери. И сваки будући споразум који буде био, како Руси кажу, треба да утврди СБ УН, што је јако добро. Да је тако било и с Бриселским споразумом сигуран сам да би његова примена била другачија него што је сада,“ сматра Бранковић.
Он закључује да је епилог ове седнице тај да су све државе које су подржале опстанак међународних цивилних и војних мисија на КиМ које су под ингеренцијама УН, то јест Резолуције 12 44 СБ УН, у ствари потврдиле и подржале наше ставове да је Косово и Метохија територија Србије под протекторатом Уједињених нација а не нека независна држава.
Иначе, последња седница Савета безбедности УН о раду мисије Унмик била је одржана у октобру прошле године.