Када је Жељку Обрадовићу било саопштено на конференцији после победе над Панатинаикосом да ће Партизан играти 25. јануара против Реал Мадрида прву утакмицу плеј-офа рекао је да то није пуно времена за екипу да се спреми, међутим сигурно му је још нешто прошло кроз главу.
Тај 25. април чувен је за историју кошаркаша Партизана, па се некако наместило да се та историја понови, са другим именом, у другом такмичењу и граду, али истог дана. Кевин Пантер утишао је Мадрид и тројком у последњој секунди срушио Реал за прву победу у серији.
Капитенски, хладно, са толико самопоуздања да његови саиграчи нису морали ни да га погледају, знали су да та лопта пролази кроз обруч и мрежицу. Тако је и било!
Фаворизовани Реал са правом је стрепео од клуба који предводи највећи европски кошаркашки стручњак, а стручњак постаје још већи када води клуб који воли свим срцем.
До краја утакмице остало је 0,4 секунде и Реал није могао ништа, а на исти дан пре 13 година Партизан је играо финале регионалне лиге против Цибоне у Загребу и остало им је 0,6 секунди да пробају да промене резултат.
Цибона је почела да слави, а Александар Рашић додао је лопту Душану Кецману који је погодио за три и утишао Загреб, као што је 13 година касније Кевин Пантер утишао Мадрид.
Судбинска тројка Партизана се међутим није родила са Кецманом већ је април обојен тројком био уписан у историју црно-белих још 1992. године.
Био је 16. април када је Партизан играо историјско финале Евролиге против Хувентуда, а Александар Саша Ђорђевић имао је лопту у рукама која је могла да донесе титулу шампиона Европе црно-белима.
Време је истицало, семафор је почео да одбројава 5,4, а на три секунде легендарни Ђорђевић погодио је тројку која је срушила Хувентуд. Поред клупе је као и у Мадриду само 31 годину млађи седео Жељко Обрадовић.
Годинама се Обрадовић усавршавао као стручњак, али очигледно је да су неке идеје за завршнице остале исте. Предати поверење, усадити самопоуздање играчу и објаснити да док се звук сирене не чује није крај.
Пантер је један од најбољих Жељкових ученика када је реч о овој лекцији јер је на исти начин и увео Партизан у Топ осам, када је против Монака погодио тројку за победу такође на гостујућем терену.
„У крви“ су пресудне тројке Партизана и када није Обрадовић на клупи. На 0,6 секунди до краја утакмице Партизана и Цедевите 2020. године црно-бели су губили, али је Огњену Јарамазу остало довољно времена да шутне, погоди и донесе победу.
Навијачима Партизана вероватно би било тешко да издвоје омиљену тројку у последњим секундама јер је листа јако дугачка, као што би и пасионираном љубитељу руске књижевности било тешко да издвоји омиљену књигу Фјодора Достојевског, или навијачу Новака Ђоковића његов омиљени Гренд слем.
Сви ти потези који ће златним словима остати уписани у историју српске кошарке када се споје читају се исто: Никада не отписујте Партизан!