После трагичних догађаја који су пре неколико дана пуцњима из ватреног оружја, прво у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду, а потом и у околини Младеновца, однели 17 живота, од којих осам основаца које је покосио њихов школски друг, Друштво за српски језик и књижевност Србије покренуло је иницијативу за заустављање урушавања образовног система.
Неочекивани одјек иницијативе
Она садржи седам јасних захтева - забрану средствима јавног информисања да у било којој форми преносе експлицитне представе насиља и увредљиве садржаје, санкционисање свих који на друштвеним мрежама и у другим медијима користе говор мржње, подстичу и одобравају насиље у школама, смањење оптерећења наставника административним процедурама како би били усредсређенији на васпитно-образовни рад. Тражено је и да буде појачана психолошко-педагошка подршка ученицима, да буду преиспитани сви законски акти који отежавају правовремено и функционално изрицање васпитно-дисциплинских мера ученицима. На крају, захтевано је да се подигне статус и углед просветног радника као темеља просвећеног и демократског друштва.
Петицију објављену на сајту Друштва за нешто више од два дана је потписало скоро 90.000 људи. Наша саговорница каже да покретачи иницијативе нису очекивали да ће наићи на такав одјек.
Професионална и морална обавеза
Професорка Филолошког факултета у Београду, председница Друштва за српски језик и књижевност Србије, које траје још од 1910. године, ипак напомиње да не може да каже чему се нада, али да је покретање ове петиције била њихова обавеза, не само професионална, него и морална. Ми смо то покренули без икаквог унапред смишљеног плана, из чисте савести, истиче др Ломпар.
„Први корак ка оздрављењу је заправо да признамо да смо дубоко у урушеном систему и ако признамо да наш образовни систем не функционише мислим да је то први корак ка нечему што може да га подигне. И то јесте наша нада. Ја немам права да будем песимистична. Мислим да неке удружене снаге људи који се баве просветом, родитељи и сви други - шира друштвена заједница, неком синергијом могу да доведу до тога да нешто почне да се ради како треба“, каже она.
На питање, шта би покретачи иницијативе сматрали успехом, Ломпарова напомиње да су захтеви постављени начелно, да нису прецизирани. Они су, како објашњава, углавном скројени тако да се један део њих односи на друштво у целини, а други део на подршку наставнику који је темељ наставног, односно образовног процеса.
Без промоције антихероја као предуслов
Професорка истиче да је њој и њеним колегама који се баве српским језиком прво падао у очи тај непримерен дискурс, поготово начин изражавања и понашања у јавној сфери, што јесте део њихове струке. Додаје, међутим, да су и социолози, психолози, можда и политиколози видели разлог за своје деловање, јер је тај предуслов друштвеног контекста веома важан.
„Ако ви имате неговање хероја који су у ствари антихероји и то се стално промовише и деца то гледају, нема везе да ли на телевизији или на друштвеним мрежама, сви ти непримерени садржаји се шире и доступни су и на њима прихватљивим медијима. Сматрали смо да то мора да буде најважнији услов“, констатује наша саговорница.
Корените промене у образовању
Други део захтева, како објашњава, тиче се реорганизације образовања у целини. Она је указала на јако много проблема везаних не само за положај наставника, него и за законску регулативу. Посебно ону која се односи на превелико неограничавање деце када су у питању њихови поступци, али и у једном броју и несарадње родитеља са наставницима. То, сматра она, мора да буде подвргнуто једној озбиљној анализи и коренитим променама.
За оздрављење образовања неопходна је његова реорганизација у целини, од положаја наставника, ученика и улоге родитеља
© Fotolia / Syda Productions
„Наравно да ниједан од ових услова не може бити решен тренутно. Не могу сада да кажем да ако се усвоји један од ових захтева да сматрамо да смо успели. Али ако се крене у било који корак од ових који смо навели, то води ка неком путу. Тај пут ће бити дуг и он не може да се реши одједном“, напомиње председница Друштва за српски језик и књижевност.
На питање, да ли су размишљали о продужавању прикупљање потписа и после 10. маја, с обзиром на велики одзив за кратко време, др Ломпар каже да ће то размотрити, јер је жеља иницијатора да буде прикупљено што више потписа.
Да се види да постоји мишљење које није само Друштва за српски језик и књижевност, јер људи осећају и желе да се нешто промени, закључила је професорка Филолошког факултета.