Коцић је награду добила једногласном одлуком жирија који сачињавају Горан Максимовић, Ђорђе Деспић, Бранко Вранеш, Слађана Илић и Војислав Карановић. Признање ће јој бити уручено традиционално 16. маја у подне у Бранковини, најављено је на конференцији за новинаре у Народној библиотеци Србије.
Управница Задужбине „Десанка Максимовић“ Светлана Шеатовић истакла је да се награда састоји од бронзане статуе, повеље и новчаног износа од 100.000 динара. Овогодишњем лауреату ће бити објављене изабране песме, биће јој посвећен научни скуп и са њега објављен зборник научних радова.
У образложењу жирија истиче се да је Коцић присутна у српској књижевности дуже од пет деценија, а да суштина њене песничке поетике „почива на доживљају језика и његове лексике као онога свестраног 'чуда', које омогућава опстанак појединца и његове духовности, али и народа“.
Злата Коцић иза себе има богат опус, у коме се истичу збирке „Клопка за сенку“ (1982), „Оро око гротла“ (1990), „Песме“ (1993), „Гнездо и купола“ (1995), „Ваздушне фреске“ (1999), „Лазареве лестве“ (2003) и бројна друга дела поетске прозе, поетско-драмска и књиге огледа, укључујући преводе руских песника.
Шеатовић је најавила да ће Задужбина обележити 125 од рођења Десанке Максимовић и 30 свог рада свечаном академијом „Иза штита поезије“ и изложбом „Мој свет“ 15. маја у НБС, када ће први пут бити уручене захвалнице заслужним установама и појединцима, који су помогли рад задужбине и допринели очувању лика и дела песникиње.
Подсетивши да је задужбина током три деценије објавила преко 112 издања књига и дигитализовала рукописе песникиње, Шеатовић је рекла да су поводом двоструког јубилеја изашле књиге поезије Максимовић „Тражим помиловање“, „Иза штита поезије“ и „Шумска љуљашка“.
Ауторка изложбе „Мој свет“ Мирјана Станишић рекла је да ће први пут бити изложени неколико рукописа Максимовић, „укључујући последњу песму, недавно пронађену“, насловљену „Почетак песме“, као и њене бележнице, преписка и друго.