Он је навео да од 2014. године прати сваки извештај Европског парламента о Србији и да је то увек био „динамичан, интензиван и понекад тежак политички процес“.
„Могли смо да пратимо различите фазе, флуктуирајуће позиције и промене у степену ентузијазма за проширење у Европској комисији и међу државама чланицама“, рекао је Дели у свом обраћању Европском парламенту.
Истовремено, каже Дели, Европски парламент је био институција која је давала најснажнију подршку убрзању процеса придруживања и јачању међусобног поверења и поштовања између Србије и ЕУ, што, ако су околности то захтевале, није искључивало формулисање добронамерних критика.
„Међутим, ових дана су међусобно поверење и поштовање ретки овде у Европском парламенту и бојим се да ће овај извештај, како својим пристрасним садржајем, тако и претерано критичним, нанети трајну штету односима Србије и Европског парламента. Грађани Србије заслужују много боље од овога“, поручио је Дели.
Билчик о кључним тачкама
Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик, говорећи о извештају о Србији, рекао је да је кључно да дијалог Београда и Приштине донесе резултате.
„Истичем да ми морамо да будемо ангажовани у једнаком односу према обе стране и жао нам је да неки амандмани који су донети нису били једнаки према обе стране, али је на Београду и Приштини да наставе даље“, истакао је Билчик у обраћању ЕП.
Истакао је да је 2022. година била сложена година за Европу, али и за Србију и додао да извештај поздравља усвајање мера о побољшању изборних услова и захтева упућених пре априла 2022. године, као резултат међустраначког дијалога који је вођен у Србији, као и укупно понашање током избора.
Он је поздравио и повратак опзиције у Скупштину Србије.
„Ово је врло битно за српску демократију и политику и радујем са наставку сарадње са српским парламентом већ у јуну ове године, када ћемо се састати у Београду“, рекао је Билчик.
Према његовим речима, фундаменталне одлуке су потребне да би се постигао фундаментални напредак и то је порука извештаја.
„То се односи на подручје унутар реформи, поготово када је у питању правна држава, јачање правосуђа и борба против организованог криминала и корупције, као и јачање независних медија“, рекао је Билчик и додао да ће ЕП наставити да помно прати развој Србије.
Билчик је у завршном обраћању рекао да је помирење са прошлошћу кључна тачка.
„Докле год ратови из 90-их остану дефинишућа тачка српске полтике, верујем да ће европски избор Србије трпети. Помирење је кључно како би се ишло даље“, рекао је Билчик.
Изразио је наду да ће Србија ухватити нови „геополитички воз“ који се тиче увођења санкција Русији.
„Србија не може да пропусти још један воз, а ми смо овде да подржимо процес важних политичких реформи и да се Србија придружи ЕУ“, рекао је Билчик.
„Србија да се усклади са позицијом ЕУ према Русији“
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи рекао је да Србија мора да се усклади са позицијом ЕУ према Русији, како би наставила европским путем.
Вархељи је изразио жалост у име Европске комисије због недавних трагичних догађаја у Србији и додао да је у интересу Београда да настави континуирану сарадњу са ЕУ.
Рекао је да је ЕК проценила да је Србија испунила критеријуме за трећи кластер и да ће стога бити настављени преговори.
„Преговори ће се наставити, поготово на подручју владавине права и поздрављамо одлуку српске Владе да задржи пут приступања ЕУ, као и српско усвајање свих амадмана, што су важни кораци“, рекао је Вархељи.
Поменуо је да Србија сарађује по питању визне политике како би спречили илегалне мигранте и борби против корупције, али је навео да су дијалог Београда и Приштине и нормализација тих односа најбитнији за напредак било које врсте.
„Комисија наставља да помаже Србији са имплементацијом економског инвестиционог плана за Западни Балкан и позивамо Србију да да општи стратешки одговор на све што ЕУ тражи у корист својих грађана. ЕУ остаје главни политички и финасијски партнер, инвеститор и донатор Србије“, закључио је Вархељи.
Што се тиче утицаја трећих држава у Србији, Вархељи је истакао, како је рекао, као позитиван пример, модернизацију пруге Београд-Ниш-Скопље, коју Србија гради са ЕУ, јер је одбила понуду Кине.
Известилац ЕП за тзв. Косово Виола фон Крамон рекла је да је недавно посетила Србију и оценила да, нажалост, упркос свим напорима, „тамо не влада већа демократија него пре“.
„Нема правих демократских стандарда, избори нису довољно слободни, политичка култура није обележена слободом изражавања“, рекла је она.
Како је рекла, од председника Србије Александра Вучића и Владе тражи да спроведу унутрашње реформе, јер према њеним речима, ништа друго не може да замени захтев ЕУ да се постигну највећи европски стандарди у смислу владавине права, слободних медија и борбе против корупције.
„Дијалог са Приштином треба да буде фокусиран на народ, како би се осигурало да народ на Косову није марионета ни у чијим рукама. Тек кад Србија то постигне, може да буде права земља кандидат за чланство у ЕУ“, рекла је Фон Крамон.
Србија стагнира на европском путу
Посланик Тонино Пицула оценио је да кључни демократски показатељи упућују на то да, како је навео, „Србија стагнира на европском путу“.
„Очекивани напредак у дијалогу са Приштином, кога нема, не сме да буде алиби за изостанак ефикасне европске политике према српским властима“, казао је Пицула и изразио пуну подршку грађанима који желе бољу, европску Србију, оценивши да ти грађани доказују да постоји капацитет за промене.