Како после трагичних догађаја у Србији - две мере су кључне
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Мере које је српски председник Александар Вучић најавио позитивно ће утицати на безбедност грађана Србије. Оно што је најважније јесте да се грађани, посебно деца у школама и њихови родитељи, осећају сигурно.
Према речима др Ненада Путника, професора Факултета безбедности Универзитета у Београду, добро је што је држава реаговала промптно са предлогом мера, чиме је, како каже, дала до знања да је спремна да се ухвати у коштац са друштвено неприхватљивим појавама.
Сакупити нелегално оружје
Наш саговорник посебно истиче важност мере којом ће грађанима бити дат рок од месец дана да предају нелегално оружје.
„Мислим да је то добра мера. То је пројективно поступање које свакако може да подигне ниво безбедности у нашој земљи. Има пуно случајева да је оружје код грађанства доспело на различите начине, да ли са ратишта у виду трофеја или легалног оружја које је остало код наследника држалаца тог оружја. Људи често и забораве да је њихов члан породице имао оружје, па га открију после пар година, плаше се да га предају полицији… Мислим да је та мера јако добра“, наглашава Путник.
Према његовим речима, људима треба дати шансу да се реше оружја, јер оружје код куће је несрећа у најави.
Позив да се преда нелегално оружје у року од месец дана без последица је добра мера и према речима некадашњег начелника Управе криминалистичке полиције, Милета Новаковића.
Наш саговорник подсећа да је таква мера већ била на снази у Србији, када је прикупљено, како каже, на хиљаде комада оружја.
„Треба им оставити можда неки дужи рок да размисле, уз претњу да ће сада бити пооштрене санкције. Све то има свог ефекта сигурно. Јер после ратова остало је много нелегалног оружја по кућама, који су људи покупили као трофеје и држе их у подрумима не знајући због чега“, наводи Новаковић.
Принудни откуп оружја – најбоља мера
Ипак, према речима оба наша саговорника, мера која ће дати најбоље ефекте је принудни откуп оружја. Путник сматра да ће ова мера дати добре резултате поготово код грађана који оружје имају у легалном поседу.
„Откако је уведено плаћање пореза на легално оружје, многи људи су у дилеми да ли да га се реше или не. Јер то оружје суштински нема никакву функцију када стоји код куће, а материјални је издатак за породицу. Последњих година, људи су неодлучни да ли да чувају то оружје, које можда за њих има сентименталну вредност (трофејно оружје, оружје њихових предака…). Ако би држава понудила неку откупну цену, прихватљиву или реалну, мислим да би то дало ефекте“, сматра Путник.
Он додаје да такав издатак за државу никада не може да буде прескуп, свака откупна цена у овом случају вреди и може да да позитиван резултат, као што, уосталом, показују случајеви Велике Британије, Аустралије или Новог Зеланда.
Према Новаковићевим речима, оружје више нико не прима ни на поклон, нити можете да га продате. Људи који поседују више комада оружја које су или куповали и наслеђивали или су га добијали као награде и емотивно су везани за њега, пре би се одлучили на то да држава откупи њихово наоружање, него да га и даље чувају.
„То је, по мени, права мера. Многи би о томе одмах размислили. Јер, можда не желе да га овако предају, али ако је у питању откуп, то је већ нека друга ствар“, истиче Новаковић.
Увођење полицајаца у сваку школу смирује и ученике и родитеље
Увођење полицајаца у сваку школу такође је мера која ће побољшати безбедност у школама, истиче Новаковић. До сада, проблем је био што школских полицајаца није било у довољном броју – имали су у својој области задатак да обилазе по више школа и били су присутни само при уласку деце у школе и на великим одморима. Овако, ако полицајци буду стално присутни у школи, моћи ће да се упознају са децом, а сама деца биће безбеднија, додаје он и наглашава да ту једини проблем може да буде како обезбедити довољан број полицајаца.
„Мало је компликовано одједном наћи толико полицајаца. Треба их обучити, примити, дошколовати. Не знам на који начин ће бити одабрано толико полицајаца. Добро, то је све на дужем штапу, није он (председник Србије) мислио да ће то сутра кренути“, наводи Новаковић.
Др Горан Вилотијевић, педагог и професор Високе струковне школе за васпитаче у Вршцу, каже да је покривање сваке школе школским полицајцима добра мера, али наглашава да би ти полицајци морали да буду лиценцирани за рад са малолетницима.
„Ми нисмо свесни колико деца причају и колико су успаничени због читаве ситуације, повећан број школских полицајаца у одређеном периоду допринео би осећају безбедности у школама. Нарочито је опасно што у овом периоду, када се деси један инцидент, креће лавина сличних инцидената, када ће разноразни ликови са менталним поремећајима копирати ове, што смо видели у Обреновцу и Бихаћу“, истиче Вилотијевић.
Школски полицајци су, према речима овог искусног педагога и некадашњег директора једне од београдских основних школа, важни и за родитеље.
„Ми сада имамо земљу у којој живи око два милиона родитеља уплашених за безбедност своје деце. Много би се боље осећали да нарочито у једном периоду, док се све ово не смири, у школи буде мало присутнија полиција“, констатује он.
Наставити увођење системских мера
Професор Путник такође напомиње да би неке мере требало да буду предмет озбиљније анализе стручњака, пре свега мере којима би се продужиле казне за нека од кривичних дела.
„Мислим да питању мера треба приступити системски, у дужем временском периоду, анализирати ефекте мера и по потреби нешто ту и мењати“, каже он.
Разни стручњаци могли би, према његовим речима, да нађу улогу у српском васпитно-образовном систему, а можда би једна од мера могла да буде и увођење менаџера безбедности у сваку школу.
Он подсећа да су у прошлости деца у српским школама пролазила обуку како да се понашају у кризним ситуацијама, у оквирима предмета Прва помоћ и заштита и Одбрана и заштита.
„Системска едукација деце и наставног и ненаставног особља у школама, обука и тренинг за кризне ситуације, нешто је што може да се уведе у школе. Осим тога, у школе може да уведе и предмет Безбедносна култура, што је Факултет безбедности у више наврата иницирао. Тај предмет имао би превентивну функцију, да децу упозна са новим безбедносним ризицима и претњама и да их научи како да се од њих заштите“, објашњава Путник.
Према његовим речима, безбедност данас има пуно аспеката и систем мера који би морао да се примени, требало би да буде шири од онога што је сада иницијално предложено, закључује Путник.
