Осам утакмица, драконска казна изречена је Александру Митровићу због „помрачења“ које је имао у Театру снова против Јунајтеда у ФА Купу, када је прво погодио мрежу, а затим је оправдано искључен јер је одгурнуо судију Криса Кавана.
И морао је робусни и правични момак из Смедерева који је од Партизана, преко Брисела и Андерлехта, крчио себи пут ка Премијер лиги, где тренутно игра сезону живота, потврда за то је 12 голова, а несумњиво би их било и много више да није морао на „хлађење“ због врућег темперамента.
Али, не могу му ништа!
Био је то само један у низу од показатеља од чега је саткан 28-годишњи нападач и рекордер Србије по броју погодака у најдражем дресу – 52.
Сви који прате фудбал, врло добро памте како се читав свет срушио Митровићу оне новембарске кишне ноћи 2020 године, када је на сабласној празној Маракани промашио једанаестерац, а Орлови су остали без шансе да одлете на толико жељено Европско првентво.
Агонија у том тренутку дуга 20 година, аутоматски је продужена за још четири. Уследиле су непроспаване ноћи, што је Митрогол признао у разговору за Спутњик, да би се врло брзо вратио јачи него икад.
Одлазак Љубише Тумбаковића и долазак Драгана Стојковића Пиксија на кормило Србије, имао је за последицу то да је Пикси у експресно кратком року "средио главу" Митровићу.
Уследила је ренесанса и страшан „comeback“ нападача Фулама, који је оним епским голом у 90. минуту изазвао мук и сузе у Лисабону, за директан пласман на Мундијал, док је Португалија завршила у баражу.
То је фудбал. То је она космичка правда која је задовољена, јер су Богови фудбала препознали и знали да награде сав труд и проливени зној, као и сву суровост и патњу коју је на својој кожи осетио Митровић.
Од београдског потопа до лисабонске екстазе!
Сценарио о којем би могао комотно да се сними фантастичан филм због саме режије и низа догађаја. Сетимо се само да је Митрогол шансу вребао с клупе због стомачних проблема. Ушао је на полувремену, а на крају је он био тај који је Роналда, Силву и остале суперстарове бацио на теме усред њиховог дворишта у паклу „Да Лужа“.
Тада је Митровић показао од чега је. Српски инат и шампионски карактер. Није дуго било потребно да се лидер Фулама нађе на још једном испиту. Професионалном и животном.
Завршио је на стубу срама у Великој Британији, добио је драконску казну од осам утакмица суспензије због тога што је судију Кебана одгурнуо после његове одлуке да искључи Вилијана и додели пенал Јунајтеду, јер је Бразилац играо руком на својој гол линији „глумећи“ голмана.
Изједначења је једна од највећа казна у историји енглеског фудбала. Благо одгуривање арбитра Криса кавана, нашло се у равни сa расистичким испадом Луиса Суареза упереног ка Патрису Еври, али „преживео“ је и то Митровић.
Претходно се јавно покајао, извинио за непромишљен гест у свој тој бујици емоција на култном Олд Трафорду, али није вредело.
Није помогло.
Послужио је Митровић као показна вежба свима онима који би се можда некад усудили да крену на „људе у црном“.
И – поштено је одслужио казну. Осам дугих мечева и готово два месеца откако је поцрвенео на Олд Трафорду, када су укупно показана три црвена картона.
На повратак се чекало све до меча Фулама против Саутемптона на Сент Мерис стадиону. Седам величанствених минута било је потребно Митровићу. На терен је крочио у 65. минуту уместо стрелца водећег кола Карлоса Винисијуса, да би већ у 72. минуту, у свом препознатљивом стилу, главом у паду, сместио лопту у мрежу.
Тако се то ради, и тако то ради велики Александар Митровић.
Видело се и осетило олакшање на Митровићевом лицу, као и то да је био гладан голова и да су му недостајали лопта, терен и велика позорница. За коју је рођен.
Јер, то је прављено за хероје, оне праве којима нико не може ништа, а Митровић то апсолутно јесте.