Како се мало тога зна на који начин токсини из гљива уништавају ћелије, научници су у лабораторијским тестовима на мишевима и људским ћелијама решили да испитају њихово дејство. Анализе су вршена уз помоћ ЦРИСПР скрининга, што је већ урађено и са отровом медуза пре неколико година.
Временом је откривено да кључну улогу у овим процесима игра Н-гликан, као и да је ензим СТТ3Б био непоходан за његову синтезу која је на крају доводила до токсичности. Потом, када су прегледали листу дозвољених инхибатора у САД, испоставило се да би за СТТ3Б то могао да буде - зелени индоцијанин.
Када су га применили на мишевима и ћелијама људи након тровања, испоставило се да спречава отказивање бубрега и јетре и да смањује смртност. Али и да постоји једна зачкољица - његов ефекат је почео да бледи након осам сати од примене, да би након 12 сати у потпуности и нестао.
Ово према научницима сугерише да је за лечење зеленим индоцијанином кључно што раније препознавање симптома и примена третмана.
Шта су зелене пупавке?
Пореклом из Европе, ове гљиве су данас становници готово свих делова света. Међутим, проблем са њима је управо тај што се често мешају с другим јестивим гљивама због свог изгледа. То некада може довести до тога да их људи замене, уберу и не слутећи шта ће им се десити - поједу.
Како приликом јела нема неких конкретних знакова да човек жваће и гута изузетно токсичну храну, лако се унесе смртоносна доза. Да би након неколико сати почели гастроинтестинални симптоми који трају од 24 до 48 сати. У међувремену, токсичне супстанце буквално уништавају јетру и бубреге, стварајући озбиљна оштећења која некада резултирају смрћу, пренела је „Национална географија“.
Резултати истраживања су објављени у часопису Nature Communications.
Да ли сте знали да је управо једна гљива највећи живи организам на Земљи? Више о томе сазнајте у краткој видео-форми новинарке Маше Радовић: