Краљевска брука века. Тако би се најкраће могла описати импотентност најтрофејнијег клуба на свету, који је у реваншу на Етихаду против Ситија изгледао као нижеразредни клуб. И не односи се то на висок резултат и дебакл, већ на подређен положај и начин на који је изгледао краљевски клуб на травнатом правоугаонику.
Притиском високог интензитета са готово свим играчима на чак 70 метара од свог гола, Гвардиолине „хијене“ сатерале су у ћошак, односно у казнени простор свих 11 фудбалера Реала.
И агонија је трајала готово 20 минута, све док омалени чаробњак Бернардо Силва није откључао краљевски сеф.
Просто је било невероватно и незамисливо да се ради о мечу Лиге шампиона, па још полуфинале. Константним високим пресингом Сити је "млео" Реал, давио га, гушио, није му дозволио ни да покуша уопште да крене напред.
Мучно је било гледати Луку Модрића, Карима Бензему, Тонија Кроса и остале Анчелотијеве звезде које су „угашене“ од првог минута реванша полуфинала у колевци фудбала. Држали су лопту Де Брујне, Силва, Родри ко у школском дворишту када осмаци играју против шестака, или као када играте шеву на један или два додира...
Потврда у разлици квалитета приказана је у првој трећини сусрета, када је званична статистика УЕФА показала сву немоћ Реала и мизерних 13 пасова за 15 минута!? С друге стране, Сити је до тада увелико разменио 124 паса, и имао је посед чак 79 одсто.
На друштвеним мрежама моментално је почело да кружи да је у питању грешка. Али... Неће бити. Ко је гледао директан пренос меча са Етихада, јасно је могао да види класичну игре „мачке и миша“ у којој се само чекало да Сити доминацију крунише голом.
И десило се! У 23. минуту када је погодио Бернардо Силва, да би Португалац поново матирао маестралног Тиба Куртоу, који је чинио чуда међу стативама и у неколико наврата је спасио свој клуб још веће бруке.
Камера је у више наврата снимала у крупном кадру Карла Анчелотија који је у неверици посматрао немоћ своје разбијене војске. Ипак, за њега реч предаја не постоји и он неће напустити кормило Реала, што је било једно од првих питања на конференцији за медије.
„За мене нема дилеме. Остајем. Мислим да је председник био јасан пре 15-ак дана. Наредне сезоне ћемо се поново борити да освојимо Лигу шампиона“, поручио је Италијан.
С друге стране, Пеп Гвардиола, чији тим је знањем, стилом и вештином разоружао 14-стоструког првака Старог континента, пратио је то у у рестриктивном простору с невероватном количином енергије и набојем емоција.
Био је искрен по завршетку сусрета и признао је да није очекивао баш толику доминацију.
„Увек очекујете да ћете да одиграте добар меч, али нисам очекивао да ћемо да будемо баш оволико бољи од Реала. Имали смо енергију и висок интензитет. Када играмо на свом терену, осећамо се моћно, победили смо Арсенал, Бајерн, Реал. Разговарао сам пре меча са својим играчима и питао их да ли желе да играју против Интера? Да се добро запитају да ли и колико то желе. Ако желе да играју финале свим силама, онда морају да изађу и да победе Реал. Моји играчи су одиграли цео меч у таквом духу“, истакао је Каталонац.
Мозак модерног Ситија који под његовом командом игра атомски фудбал и утерује страх у кости ривалима, како у Енглеској, тако и широм Европе, открио је тајну успеха свог тима.
„Они су веома понизни и свако такмичење схватају веома озбиљно. То је један занимљив детаљ који описује овај тим. Близу смо освајања Премијер лиге, имамо још два финала. Куп Енглеске и Лиге шампиона. Сви они то врло добро знају. Силва је један од најбољих фудбалера које сам видео у животу. Родри је био сјајан, има фантастичну сезону иза себе. Без њега не бисмо дошли до финала Лиге шампиона. Сви причају о Ерлингу Холанду, али Родри је најбољи везиста на свету. У финалу ћемо играти са Италијанима, а њима је најбоље када нису фаворити“, закључио је Пеп Гвардиола који наставља са Ситијем да сања сан по имену „хет-трик“, који се у Енглеској чека још од 2000. године када је Јунајтету то пошло за ногом.