Најразличитије повреде пратиле су Рафаела Надала кроз целу каријеру, а када се све сабере закључак је да прослављени Шпанац има само по неку сезону у којој није био повређен што значи да је 92 титуле освојио или трпећи болове или тек свеже опорављен.
Све је почело још 2003. године када се Надал још пробијао, тада је повредио леви лакат и није успевао још увек да забележи значајне резултате јер је углавном играо на челенцерима. Занимљиво је да је управо те године играо и челенџер у Београду.
Следеће сезоне већ је почео полако да се пење на АТП листи, а права експлозија уследила је 2005. године у којој је освојио чак 11 титула и то му је уједно остала најуспешнија сезона у каријери. Пре 18 година шпански ас добио је надимак под којим ће касније писати тениску историју. „Краљ шљаке“ освајао је редом Монте Карло, Барселону, Рим, Ролан Гарос, Монтреал и Мадрид, а све то борећи се са повредом левог стопала и леђа. Касније ће се испоставити да повреда левог стопала носи име Милер Вајсове болести која је шпанског тенисера пратила кроз тинјџерске дане па све до данас.
На две повреде наредне године додата је и повреда левог рамена, па тако Надал није ни играо од самог почетка сезоне већ је темпирао форму за шљаку на којој је поново упкос повредама одбранио титуле у Монте Карлу, Барселони, Риму и на Ролан Гаросу, док је изгубио од Роџера Федерера у финалу Вимблдона.
Током 2007. године повреде са леве стране дела прешле су на десну подлактицу, бутину и колено. То је искористио Новак Ђоковић који је га је победио у четвртфиналу Мајамија, а српски ас је управо на истом турниру касније освојио прву Мастерс титулу. Упркос томе, Надала поново успева да брани сада већ чувени низ турнира на шљаци.
Ништа се није променило ни у сезони која је Новаку донела прву Гренд слем титулу. На Аустралијан опену 2008. године Шпанац је коначно успео да се домогне бар полуфинала, а Новак га је потом победио у полуфиналу Мастерса у Индијан Велсу. Ипак, Надала то није пореметио, уз повређен стомачни мишић стигао је до трофеја како у Монте Карло и Барселони, тако и до пехара са Ролан Гароса и дуго чеканог Вимблдона.
Још увек није успео да се опорави ни од повреде стомаке, а стигле су нове, десна бутина, колено и лево колено. Са свим тим потешкоћама Шпанац се поново изборио и стигао до нових пет трофеја. После много муке подигао је титулу на Аустралијан опену, а потом је стандардно доминираио у турнира на шљаци, међутим уследило је велико изненађење на Ролан Гаросу када га је у четвртом колу елиминисао Робин Содерлинг.
Десно колено наставило је да мучи „Бика са Мајорке“ и 2010. године, али оставивши је по страни као да мора да заборави на њу, Надал је као фурија летео по терену и освојио три Гренд слема (Ролан Гарос, Вимблдон, УС опен). Већ у то време почео је да развија велико ривалство са Новаком који ће му пораз у финалу Отвореног првенства Сједињених Америчких Држава наплатити наредне године.
Стигла је на ред и сезона која ће у белом спорту ипак остати упамћена по српском тениском краљу јер је тада Новак постао први на свету и освојио први Вимблдон. Чак пет пута је те године Ђоковић победио Надала, али Шпанац је упркос његовој нестварној сезони нашао простора за себе и домогао се три пехара.
Од наредне године та бројка се некакако усталила, а повреде као да су почеле да чине своје. Бар је тако деловало 2012. године када је Надала поново мучило лево колено. На Ролан Гаросу му нико и даље није могао ништа, али је зато круну у Риму морао да поклони Новаку.
Испоставило се да је пад те сезоне био само „затишје пред буру“, јер је Надал 2013. године поново стигао до двоцифреног броја титула за једну сезону, први пут после осам година, а тада се уједно и вратио на прво место.
Била је то једна од ретких година у којој Надала нису задесиле повреде, а већ 2014. поново су се јавили проблеми са леђима и десним зглобом. Ђоковић га је поново елиминисао у Риму, али је Надал до краја сезоне сакупио четири пехара, поново укључујући и Ролан Гарос.
Од наредне године поново су се вратиле Надалове муке. Проблем је овога пута био десни чланак, а Рафа јесте освојио три трофеја међутим ниједан са већег турнира, односно Мастерса или Гренд слема.
Када је залечен чланак, поново је уследила борба са левим зглобом, а једино што је 2016. године Шпанац успео да уради јесте да освоји трофеје у Барселони и Монте Карлу. Јако лоше резултате забележио је на Гренд слемовима, од чега је највише изненадио пораз у трећем колу Ролан Гароса од Марсела Грањолеса.
Наредне три године „краљ шљаке“ морао је да игра са повређеним десним коленом, од чега је 2017. некако најбоље успео да се избори са њом јер је поново био шампион УС Опена, Ролан Гароса, Мадрида, Барселоне и Монте Карла.
Наредне године не већ на старту показао да ће морати да укочи. Предао је полуфинале Аустралијан опена против Марина Чилића после чега је паузирао све до Монте Карла, али је на крају сезону у колони броја титула написао број пет.
Представљао је Надал у тим годинама страх и трепет за све противнике, али све мање. Десно колено периодично је правило проблем и трећу годину заредом, сезону је обележила још једна предаја, овога пута Роџеру Федереру у Индијан Велсу, али је преко Данила Медведева тријумфовао на УС Опену и у Канади.
У наредне две сезоне Рафа се није жалио на повреде, међутим деловало је као да су га толике године опорављања од различитих повреда дефинитивно сломиле. Освојио је по две титуле, али само на тренутке деловао као онај стари.
Прошле године Рафа је имао отворен пут ка многим трофејима и повратку стазама старе славе. Новака није било у Аустралији која је за српског аса као за Надала Ролан Гарос.
Искористио је то Надал у Аустралији, али две године паузе са повредама су се завршиле и Шпанац је поново почео да се мучи, Проблем је правио стомак, али и стопало, односно Милер Вајсова болест.
Као да је био уморан од константног опорављања, Надал је стиснутих зиба ишао кроз сезону и дошао до нестварног 14. трофеја на Ролан Гаросу после чега је стао на штаке и многи су веровали да се само чека тренутак када ће Надал објавити Шпанац каријере.
Вратио се Рафа, поново се опоравио и није дао назнаку да ће заиста напустити верне сапутнике рекет и лоптицу. Међутим, дошао је на Аустралијан опен где је у другом колу поражен од Мекензија Мекдоналда, после чега је објавио да је разлог повреда кука.
Прогнозе су биле да ће „Бик са Мајорке“ одсуствовати шест од осам недеља, али Надал је редом отказивао турнире да би стигао и онај најболнији отказ за Ролан Гарос.
Морао је прослављени Шпанац да се огласи и рекао је оно од чега су сви стрпели, Вратиће се, али не зна када, а када се врати то ће бити крај. Рафаел Надал 2014. године игра последњу сезону у професионалној каријери.