У то је убеђен стручњак за енергетику Милош Здравковић, који за Спутњик, каже да диверсификација енергената има смисла само ако од ње имамо користи, а не штете. Он додаје да чисто сумња да би САД потрошила велике количине долара на диверсификацију извора енергије и Србије и Балкана.
„Марфијев закон“
После сусрета са председником Србије Александром Вучићем, амерички сенатор Крис Марфи је новинарима у америчкој амбасади у Београду пренео свој оптимизам по питању диверсификације.
"Добра је идеја да се Србија одлучила да влада има контролу над енергетском будућности земље, а да Русија нема утицај на те одлуке. Наставићемо да причамо да заједнички радимо на диверсификацији и да се Србија одвоји од Русије. Верујем да ће Конгрес издвојити средства не само за Србију већ и остале земље у региону које желе да стекну поново контролу над својим рафинеријама, да изграде енергетске платформе које воде ка диверсификацији енергетског сектора", рекао је Марфи.
Србија би, дакле, требало да диверсификује изворе енергије и енергената тако што би се одвојила од Русије, за шта би, како верује амерички сенатор, Конгрес издвојио средства.
„Усрећили“ Европу па хоће и Србију
Колико је јака та вера у Конгрес који не може да се договори ни о финансирању даљег задуживања сопствене државе, нико не зна, па вероватно ни сам Марфи. То му, међутим, није сметало да Србији препоручи диверсификацију по америчком моделу који је, сви су то видели, „усрећио“ Европску унију.
Прво су је одвојили од руских енергената, посебно гаса, да би онда од великих обећања остало – скоро ништа. Амерички гас је морала да плаћа четири пута скупље и то утечњени за који највећи број земаља ЕУ нема капацитете, а ни Америка не може да понуди колико Европи треба.
Амерички сенатор Марфи диверсификацију извора енергије у Србији види тако што ће је одвојити од Русије
© Sputnik / Рамиль Ситдиков
/ Будућност у сарадњи са Русијом
Коментаришући Марфијеве речи, Здравковић је недвосмилен:
„Убеђен сам да наша будућност лежи у сарадњи са Руском Федерацијом. Мене ако питате као инжињера, никада не бих одбио ниједну страну. Интерес Србије је да има редовне, што јефтиније и континуиране испоруке свих енергената.“
Наш саговорник подсећа да је Европа прошле године континуирано куповала руски гас и не питајући за цену пунила своја складишта за период када ће, следећи Америку, санкционишући Русију због рата у Украјини, остати без могућности куповине гаса из Русије.
Ни они не знају
„Ове године они су то прекинули, инсталације су прекинуте и како ће пунити гас не знам, али што ја не знам и није проблем, проблем је што ни они не знају. А наш проблем је што се ми налазимо на европском путу и што је наша енергетска политика блиско повезана са енергетском политиком ЕУ“, напомиње Здравковић.
Он подсећа да се минимум 20 посто електричне енергије у ЕУ производи из гаса, да Европа још зависи и од црне енергије из угља, а да се 45 посто електричне енергије на светском тржишту добија захваљујући нуклеарном гориву руског Росатома.
Због свега му, каже, није јасно који је интерес Србије да ту нешто мења, поготово у овој години која сигурно неће бити кључна за таква дешавања.
Кад је реч о нафти, Здравковић сматра да треба наставити са снабдевањем као и до сада, али би било добро и да правимо нове капацитете попут нафтовода са Мађарском. То би се, по његовом мишљењу, свакако исплатило јер новац који сада уплаћујемо Хрватској за коришћење Јадранског нафтовода за допремање нафте значио би нама.
Премијер Бугарске Бојко Борисов, председник Русије Владимир Путин, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган и председник Србије Александар Вучић на церемонији пуштања у рад гасовода "Турски ток" чији крак Балкански ток снабдева Србију гасом
© AP Photo / Lefteris Pitarakis
Американци више немају тај новац
Ако говоримо о правој диверсификацији снабдевања нафтом, требало би, како каже, правити нафтовод ка Констанци, луци на обали Црног мора, јер би ту могли да купимо и руску и сваку другу нафту која ту стигне. Али, додаје, једно су жеље, а друго реалност.
Стручњак за енергетику напомиње и да наредне године следе председнички избори у САД и да ће, без обзира на то ко ће на њима победити, рат у Украјини, што се тиче Запада, бити неодржив између осталог и зато што је произвео убрзану дедоларизацију, односно све веће одбацивање долара за плаћања у међународним трансакцијама, што свакако није у интересу САД.
Наш саговорник подсећа да је у марту ове године јуан постао најкоришћенија валута за прекограничне трансакције у Кини, престигавши први пут долар. Кина је, подсећа он, 2016. године 98 посто трговине обрачунавала у доларима, а сада мање од половине. По оцени Здравковића, Америка више нема тај новац којим би, као некада, завршавала послове када нису могли на други начин.
„Могло је то некада за шаку долара. Ми сада видимо да је у Америци та прича око задуживања актуелна. Актуелна је већ 10 година од како су велике силе попут Индије и Кине почеле да тргују у националним валутама, еврима, јапанским јенима. Значи та могућност штампања долара без покрића се смањује“, каже стручњак за енергетику.