У то је уверена Јелица Путниковић, стручњак за енергетику, уредница портала Енергија Балкана.
Гасни хаб потреба или опасност
Министар енергетике Турске Фатих Домнез је ових дана изјавио да Турска очекује да ће гасно чвориште, пројекат који је изузетно важан за снабдевање земаља јужне Европе, бити покренуто у року од годину дана. У тим земљама, каже он, не питају да ли ће бити чворишта или не, њих занима када ће почети да ради.
На то је врло брзо узвратио противкандидат актуелног председника Турске Реџепа Таипа Ердогана на председничким изборима, кандидат опозиције, Кемал Киличдароглу који се томе противи. Идеја о формирању гасног хаба у у сарадњи с Русијом опасна је за Анкару и угрожава енергетску независност земље, каже он, истичући да се противи зависности Турске од Русије на пољу енергетике.
Коме треба тах гасни хаб који би годишње могао да снабдева Европу са 40 милијарди кубних метара гаса имо, коме пак смета и да ли се то Киличдароглу некоме унапред препоручује, да ли би и Србија могла да рачуна на гас из тог хаба или јој је довољан капацитет Балканског тока.
Турској би одговарао
Одговарајући на ова питања, Путниковићева за Спутњик каже да би хаб одговарао Турској јер би она убирала таксе од транзита гаса који би стизао до Турске и после ишао до европских потрошача.
„Србија која је повезана Балканским током на једну цев Турског тока, који стиже преко Црног мора од Русије до Турске, има сасвим довољно слободних капацитета да повећа испоруку гаса која сада стиже у Србију. Дугорочним уговором имамо договорено годишње око 2,2 милијарде кубних метара гаса“, наводи она.
Председници Турске и Русије, Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин су октобра прошле године договорили изградњу гасног хаба у Турској
© Sputnik / Алексей Дружинин
/ Путниковићева подсећа да и Мађарска такође Балканским током добија око 3,5 милијарди кубних метара гаса.
Србија није угрожена
„Та цев Балканског тока, која је капацитета 15,5 милијарди кубних метара гаса на годишњем нивоу има довољно простора да ми сутра повећамо куповину гаса од Гаспрома тако да не бисмо били угрожени. А питање је шта бисмо добили тим гасним хабом ако се он и направи у Турској јер бисмо морали да имамо други правац снабдевања гасом из Турске кога за сада нема“, каже она.
Турски министар енергетике је напоменуо да Турска преговара са 15 земаља које би могле да учествују у реализацији пројекта, укључујући Азербејџан, Иран и државе Персијског залива.
С друге стране, изјава Ердогановог политичког противника, Киличдароглуа говори да је он заправо у предизборниој кампањи и вероватно хоће да се допадне турским бирачима који нису за сарадњу са Русијом. Зато сада најављује да не жели да Турска буде енергетски зависна од Русије.
Она, међутим, подсећа да је у исто врме он изјавио да се не противи сарадњи са Москвом у неким сферама као што су нафтна и петрохемијска индустрија, индустрија алуминијума за шта су добили и технолошку инфраструктуру од Русије.
Сачекати прво изборе
Зато сматра да је рано за оцену каква је судбина гасног хаба који су прошле јесени договорили Путин и Ердоган.
„Треба сачекати прво да се заврше избори у Турској, а друго питање је до када ће трајати рат у Украјини. Када се он заврши вероватно ће бити друга геополитичка ситуација и по питању руских енергената и у Турској, а и у европским земљама“, сматра саговрница Спутњика.