Томе ће додатно допринети и развој вештачке интелигенције која ће, извесно је, у будућности угасити одређена радна места, па чак и нека сложенија, сматра овај научни сарадник Института за европске студије.
Коме неће требати факултетска диплома
Амерички Биро за статистику рада предвиђа да ће до 2030. године око 60 одсто свих нових радних места у привреди бити у занимањима за која није потребна факултетска диплома, пише Си-Ен-Би-Си. Према недавном истраживању компаније Зип Рекритер (ZipRecruiter), која представља водеће тржиште за запошљавање у САД, број послова за које је потребна било каква диплома осим средње школе у сталном је опадању од почетка пандемије коронавируса.
Према Линкедину чији су истраживачи анализирали милионе профила чланова и описа огласа за посао који су се делили на платформи између 2021. и 2023. године, пет је најбрже растућих послова за људе без факултетске дипломе.
И новинари и уредници без дипломе
Реч је о консалтингу, маркетингу, истраживању, људским ресурсима и медијима и комуникацијама и то на позицијама писца, уредника, менаџера продукције.
Посебан раст од 34 одсто за ангажовање кандидата без факултетске дипломе између 2021. и 2022. године забележен је за консултантске послове где се за саветовање компаније или клијента на одређеном пројекту користе вештине или стручност у одређеној области.
Ппослови који се могу обављати онлајн, углавном не подразумевају обавезно поседовање факултетске дипломе
© Фото : Пиксабеј
Пандемија ковида је помогла да на Линкедину то буде схваћено, јер много људи који одједном више нису могли да раде свој посао, који је захатевао контак с људима, то своје практично стечено знање и искуство су добро искористили бавећи се људским ресурсима. Стечене вештине су им помогле и да напредују на новом послу.
Ристановић каже да је пракса да се више вреднује конкретно знање него диплома која не мора да буде гарант добро обављеног посла и код нас присутна већ низ година код одређених занимања. Када је, каже, питао пријатеља који има своју ИТ фирму који факултет су завршили људи који у њој раде, одговорио је да га то апсолутно не занима.
Важно је знати посао
„Сви послови који се могу обављати онлајн, углавном не подразумевају обавезно поседовање дипломе ако знате да га обавите. То је то, тако да мене то уопште не изненађује, а не изненађује ме ни темпо. Ја мислим да је то сасвим океј“, каже овај економиста на предвиђање да већ за седам година за око 60 одсто свих нових радних места у привреди неће бити потребна факултетска диплома.
Свет се променио и како напомиње, већ дуже време је присутна такозвана парадигнма нове нормалности која подразумева да је све стандардизовано.
„Све се стандардизује у толикој мери да ће вам сутра пуки извршилац моћи да одради брдо ствари сам, а на остало ће на ентер да искочи све што треба“, сликовит је наш саговорник.
Неће више бити потребе за ширином знања да би се посао боље схватио и урадио, уверен је Ристановић.
У свету вештачке интелигенције на великом броју радних места неће бити потребни ни људи, а не они са факултетском дипломом
© Pixabay
Можда и буде добро
„Процес ће бити осмишљен, а ви део тог процеса и моћи ћете да га обављате далеко једноставније. С једне стране можда ће то бити и добро, јер ћемо мање радити, а мало више моћи да уживамо. Само је питање колико ћемо новца имати за то уживање“, додаје он.
У једно је, међутим, уверен – на стару причу се нећемо вратити ни по ком питању па ни по питању запошљавања и послова на тржишту рада. Нити ће више послови бити као некад, нити ће радник радити као некада.
На то је јасно указала и глобална инвестициона банкарска кућа Голдман Сакс чија је анализа показала да ће у периоду од десет година вештачка интелигенција изложити ризику од губитка посла 300 милиона радника у великим економијама. Око две трећине послова у САД и Европи би захваљујући њој било аутоматизовано. Не само да неће требати факултетске дипломе, него ни људи.
.