https://sputnikportal.rs/20230603/fakultetska-diploma-nije-neophodna-vaznije-je-nesto-drugo-1156677041.html
Факултетска диплома није неопходна, важније је нешто друго
Факултетска диплома није неопходна, важније је нешто друго
Sputnik Србија
Тренд који је већ дуго присутан на западу да је за посао пресудно да неко зна да га ради, а не да за то има факултетску диплому, можда не тако очигледно, али и... 03.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-03T09:21+0200
2023-06-03T09:21+0200
2023-06-03T09:21+0200
економија
економија
свет – економија
привреда
посао
факултет
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/50/1120995086_38:0:1000:541_1920x0_80_0_0_7d79e419779fd95a4967a18e56daae42.png
Томе ће додатно допринети и развој вештачке интелигенције која ће, извесно је, у будућности угасити одређена радна места, па чак и нека сложенија, сматра овај научни сарадник Института за европске студије.Коме неће требати факултетска дипломаАмерички Биро за статистику рада предвиђа да ће до 2030. године око 60 одсто свих нових радних места у привреди бити у занимањима за која није потребна факултетска диплома, пише Си-Ен-Би-Си. Према недавном истраживању компаније Зип Рекритер (ZipRecruiter), која представља водеће тржиште за запошљавање у САД, број послова за које је потребна било каква диплома осим средње школе у сталном је опадању од почетка пандемије коронавируса.Према Линкедину чији су истраживачи анализирали милионе профила чланова и описа огласа за посао који су се делили на платформи између 2021. и 2023. године, пет је најбрже растућих послова за људе без факултетске дипломе.И новинари и уредници без дипломеРеч је о консалтингу, маркетингу, истраживању, људским ресурсима и медијима и комуникацијама и то на позицијама писца, уредника, менаџера продукције.Посебан раст од 34 одсто за ангажовање кандидата без факултетске дипломе између 2021. и 2022. године забележен је за консултантске послове где се за саветовање компаније или клијента на одређеном пројекту користе вештине или стручност у одређеној области.Пандемија ковида је помогла да на Линкедину то буде схваћено, јер много људи који одједном више нису могли да раде свој посао, који је захатевао контак с људима, то своје практично стечено знање и искуство су добро искористили бавећи се људским ресурсима. Стечене вештине су им помогле и да напредују на новом послу.Ристановић каже да је пракса да се више вреднује конкретно знање него диплома која не мора да буде гарант добро обављеног посла и код нас присутна већ низ година код одређених занимања. Када је, каже, питао пријатеља који има своју ИТ фирму који факултет су завршили људи који у њој раде, одговорио је да га то апсолутно не занима.Важно је знати посао„Сви послови који се могу обављати онлајн, углавном не подразумевају обавезно поседовање дипломе ако знате да га обавите. То је то, тако да мене то уопште не изненађује, а не изненађује ме ни темпо. Ја мислим да је то сасвим океј“, каже овај економиста на предвиђање да већ за седам година за око 60 одсто свих нових радних места у привреди неће бити потребна факултетска диплома.Свет се променио и како напомиње, већ дуже време је присутна такозвана парадигнма нове нормалности која подразумева да је све стандардизовано.Неће више бити потребе за ширином знања да би се посао боље схватио и урадио, уверен је Ристановић.Можда и буде добро„Процес ће бити осмишљен, а ви део тог процеса и моћи ћете да га обављате далеко једноставније. С једне стране можда ће то бити и добро, јер ћемо мање радити, а мало више моћи да уживамо. Само је питање колико ћемо новца имати за то уживање“, додаје он.У једно је, међутим, уверен – на стару причу се нећемо вратити ни по ком питању па ни по питању запошљавања и послова на тржишту рада. Нити ће више послови бити као некад, нити ће радник радити као некада.На то је јасно указала и глобална инвестициона банкарска кућа Голдман Сакс чија је анализа показала да ће у периоду од десет година вештачка интелигенција изложити ризику од губитка посла 300 милиона радника у великим економијама. Око две трећине послова у САД и Европи би захваљујући њој било аутоматизовано. Не само да неће требати факултетске дипломе, него ни људи..
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, свет – економија, привреда, посао, факултет
економија, свет – економија, привреда, посао, факултет
Факултетска диплома није неопходна, важније је нешто друго
Тренд који је већ дуго присутан на западу да је за посао пресудно да неко зна да га ради, а не да за то има факултетску диплому, можда не тако очигледно, али и код нас постоји већ неко време и то ће, несумњиво да буде све израженије, сматра економиста, др Владимимир Ристановић.
Томе ће додатно допринети и развој вештачке интелигенције која ће, извесно је, у будућности угасити одређена радна места, па чак и нека сложенија, сматра овај научни сарадник Института за европске студије.
Коме неће требати факултетска диплома
Амерички Биро за статистику рада предвиђа да ће до 2030. године око 60 одсто свих нових радних места у привреди бити у занимањима за која није потребна факултетска диплома, пише Си-Ен-Би-Си. Према недавном истраживању компаније Зип Рекритер (ZipRecruiter), која представља водеће тржиште за запошљавање у САД, број послова за које је потребна било каква диплома осим средње школе у сталном је опадању од почетка пандемије коронавируса.
Према Линкедину чији су истраживачи анализирали милионе профила чланова и описа огласа за посао који су се делили на платформи између 2021. и 2023. године, пет је најбрже растућих послова за људе без факултетске дипломе.
И новинари и уредници без дипломе
Реч је о консалтингу, маркетингу, истраживању, људским ресурсима и медијима и комуникацијама и то на позицијама писца, уредника, менаџера продукције.
Посебан раст од 34 одсто за ангажовање кандидата без факултетске дипломе између 2021. и 2022. године забележен је за консултантске послове где се за саветовање компаније или клијента на одређеном пројекту користе вештине или стручност у одређеној области.
Пандемија ковида је помогла да на Линкедину то буде схваћено, јер много људи који одједном више нису могли да раде свој посао, који је захатевао контак с људима, то своје практично стечено знање и искуство су добро искористили бавећи се људским ресурсима. Стечене вештине су им помогле и да напредују на новом послу.
Ристановић каже да је пракса да се више вреднује конкретно знање него диплома која не мора да буде гарант добро обављеног посла и код нас присутна већ низ година код одређених занимања. Када је, каже, питао пријатеља који има своју ИТ фирму који факултет су завршили људи који у њој раде, одговорио је да га то апсолутно не занима.
„Сви послови који се могу обављати онлајн, углавном не подразумевају обавезно поседовање дипломе ако знате да га обавите. То је то, тако да мене то уопште не изненађује, а не изненађује ме ни темпо. Ја мислим да је то сасвим океј“, каже овај економиста на предвиђање да већ за седам година за око 60 одсто свих нових радних места у привреди неће бити потребна факултетска диплома.
Свет се променио и како напомиње, већ дуже време је присутна такозвана парадигнма нове нормалности која подразумева да је све стандардизовано.
„Све се стандардизује у толикој мери да ће вам сутра пуки извршилац моћи да одради брдо ствари сам, а на остало ће на ентер да искочи све што треба“, сликовит је наш саговорник.
Неће више бити потребе за ширином знања да би се посао боље схватио и урадио, уверен је Ристановић.
„Процес ће бити осмишљен, а ви део тог процеса и моћи ћете да га обављате далеко једноставније. С једне стране можда ће то бити и добро, јер ћемо мање радити, а мало више моћи да уживамо. Само је питање колико ћемо новца имати за то уживање“, додаје он.
У једно је, међутим, уверен – на стару причу се нећемо вратити ни по ком питању па ни по питању запошљавања и послова на тржишту рада. Нити ће више послови бити као некад, нити ће радник радити као некада.
На то је јасно указала и глобална инвестициона банкарска кућа Голдман Сакс чија је анализа показала да ће у периоду од десет година вештачка интелигенција изложити ризику од губитка посла 300 милиона радника у великим економијама. Око две трећине послова у САД и Европи би захваљујући њој било аутоматизовано. Не само да неће требати факултетске дипломе, него ни људи.
