Све на једном месту о Каховској електрани и ризицима који прете у наредним данима /видео, фото/

Хидроелектрану „Каховка“ у руској области Херсон гранатирале су украјинске снаге 6. јуна, а њен горњи део је уништен, изјавио је градоначелник града Новаја Каховка Владимир Леонтјев.

Локалне власти су припремиле аутобусе за случај да треба спасавати људе од могућих поплава пошто се вода неконтролисано излива кроз порушене објекте.

Према речима градоначелника Нове Каховке, делимичним уништењем хидроелектране могло би да буде погођено најмање 300 домова.

Спутњик је детаљније разматрио ситуацију у вези са ХЕ „Каховка“, њен значај за регион као и нападе које су извеле украјинске снаге.

ХЕ „Каховка“ се налази на реци Дњепар, пет километара од града Новаја Каховка у руској области Херсон. Ово је шеста и најниже лоцирана хидроелектрана на огромном пловном путу. Новаја Каховка, лучки град који се налази на јужној обали акумулационог језера, дошао је под контролу руских снага у марту 2022. у оквиру специјалне војне операције у Украјини. Херсонска област је на референдуму у септембру изгласала да постане део Русије. Референдуми о приступању одржани су и у Запорошкој области, као и у Народним републикама Доњецк и Луганск тако да су сва четири региона званично прихваћена под руску јурисдикцију у октобру 2022.

Изградња ХЕ „Каховка“ почела је у септембру 1950. Након што је последњи генератор пуштен у рад у октобру 1956. године, комплекс „Каховка“ је подигао ниво воде у реци Дњепар на 16 метара, формирајући резервоар Каховка, запремине 18,19 km³.

Хидроелектрични комплекс Каховка укључује:

Брана „Каховка“, подигнута 1956. године као део ХЕ „Каховка“, висине 30 метара. Дужина бране је скоро 4 km, а висина 16,5 m. Управља се са 28 хидрауличних брава димензија 12 пута 9 метара. Вода из резервоара Каховка хлади Запорошку нуклеарну електрану од 5,7 GW. Штавише, његове воде напајају сушне регионе Херсонске области и Кримског полуострва преко Севернокримског канала.

Брана је, поред производње хидроелектричне енергије и наводњавања, такође олакшала пловидбу, а дубока вода је омогућавала транспорт уз и низ реку. Сама брана има пут и пругу преко ње.

Због украјинског гранатирања постоји низ ризика повезаних са оштећењем ХЕ „Каховка“.

Прво, пуцањем бране могла би да се отпусти огромна количина воде низ реку Дњепар, плавећи насеља низводно и угрожавајући људске животе. После напада изведеног 6. јуна, 14 насеља и 22.000 становника су у опасности од поплава, истакао је градоначелник Нове Каховке Владимир Леонтјев.

Руски стручњаци тврде да је тешко уништити брану као што је „Каховка“, али, ако би се то догодило, могао би да настане деструктивни талас, брзине од 50 km/h, који би стигао до града Херсона.

Према наводима стручњака које медији цитирају, ако вода тече дуж доњег дела Дњепра, ниво би се повисио за 1-1,5 m, што би оштетило инфраструктуру и поља. Уништење би захватило и леву обалу и вишу, десну обалу пловног пута. Друга последица би било одсуство копненог прелаза између десне и леве обале Дњепра у дужини од 200 km.

Друго, функција наводњавања могла би да буде поремећена због оштећења система канала који напајају јужну Украјину, као и руски Крим. Након што је полуострво Крим великом већином гласало за поновно уједињење с Русијом на референдуму 2014. године, Украјина је затворила канал, што је резултирало проблемима у водоснабдевању руског региона.

Москва је успела да обнови проток воде у марту 2022. у оквиру своје текуће специјалне војне операције у Украјини. Неке студије показују да је канал обезбеђивао 85% воде Крима пре блокаде Украјине 2014. Тренутно се, захваљујући Севернокримском каналу, на полуострво дневно испоручује до два милиона кубних метара воде, углавном за пољопривредне радове.

Сада, са штетом која је настала након украјинског напада, постоји ризик да ће „Севернокримски канал постати плитак“, рекао је на Телеграму шеф региона Сергеј Аксјонов.

Треће, али свакако не и најмање важно, била су упозорења да би гранатирања ХЕ „Каховка“ могла да буду додатно оптерећена катастрофом у Запорожској нуклеарној електрани (НЕ). Оба објекта су повезана истом енергетском мрежом Украјине, рекао је 2022. године Арсениј Зеленски, заменик директора хидроелектране за реконструкцију.

Смештена на левој обали реке Дњепар, Запорошка електрана је највећа нуклеарна електрана у Европи по броју јединица и произведеној енергији. Дошла је под контролу руских снага почетком марта 2022. године и од тада је више пута гранатирана, што је изазвало међународну забринутост због могућег нуклеарног инцидента. Дана 5. октобра НЕ „Запорожје“ је стављена под контролу руских институција у складу са упутствима председника Владимира Путина.

Велики број руских експерата је локалним медијима саопштио да се НЕ „Запорожје“ налази узводно, а да сва три круга система за хлађење станице раде изоловано, што значи да вода за хлађење агрегата у станици неће нестати након тренутног оштећења ХЕ „Каховка“.

ХЕ „Каховка“ су више пута гранатирале украјинске снаге од 2022. године, откако је територија на којој се налази дошла под контролу руских снага у марту прошле године. У августу 2022. украјинске снаге су гранатирале хидроелектрану ракетама хајмарс, али је напад одбијен без причињене критичне штете.

Стални представник Русије при Уједињеним нацијама Василиј Небензја представио је Савету безбедности УН у октобру 2022. године писмо у коме се позива да се спрече украјинске провокације на ХЕ „Каховка“. Небензја је нагласио да је режим Зеленског под патронатом својих „западних кустоса“ непрекидно нападао на цивилну инфраструктуру, са „до 120 пројектила дневно“. У саопштењу Русије је упозорено на потребу да се спречи „монструозна провокација.“ Руски изасланик је тада истакао да је већина ракета које су погодиле територију Нове Каховке и хидроелектране била хајмарс, америчке производње. Да би брана била пробијена, упозорила је Москва, може погинути хиљаде цивила.

У мају је Владимир Леонтјев, градоначелник Нове Каховке, рекао да украјинске трупе које су напале ХЕ „Каховка“ спречавају да се изврши поправка.

Западни мејнстрим медији су се брзо уклопили у украјински наратив, покушавајући да кривицу за уништење делова постројења у „Каховки“ 6. јуна пребаце на руске снаге. Више високих украјинских званичника и војних личности тврди да је Русија „саботирала брану“.

Такво брзо, очигледно неосновано преусмеравање кривице није ништа ново за такозвани колективни Запад. Догађаји у распону од „геноцида“ 2014. године, који су кијевске власти извеле у Донбасу под вођством својих западних марионетских господара, до напада на инфраструктуру Крима и саботаже Северног тока, очигледан су доказ њихове тактике.

Иначе, након што су гасоводи Северни ток 1 и 2 преко Балтичког мора дигнути у ваздух 26. септембра, а дуготрајна „истрага“ коју су покренуле Данска, Немачка и Шведска никуда није довела, амерички истраживачки новинар Сејмур Херш је открио директну кривицу САД за тај акт саботаже и тероризма. Међутим, западни мејнстрим медији су без обзира на то изашли са спекулацијама да је Русија одговорна за експлозије. Западна штампа се такође ухватила за другу тему коју је својевољно ширила да би прикрила истину.