Могу ли 25 великих индијских компанија да преокрену ситуацију у Србији

Српско-индијски пословни форум, који је у Палати Србија окупио око 100 привредника из 25 индијских и 53 домаће компаније, требало би, како се очекује, да уради оно што претходна два нису – да отвори врата за нова партнерства и ново тржиште за наше компаније. Индија је најбрже растућа привреда света и по оцени председника Србије Александра Вучића, важно је да успоставимо што ближу сарадњу са њом. Он сматра да би невелика трговинска размена брзо могла да достигне и милијарду долара.

Најзначајнији извозни производи Србије у прошлој години биле су свеже јабуке, неки делови за намештај и техничке уређаје али ниске технолошке интензивности, потом цигарете. Из Индије смо, пре свега, увозили алуминијум, паметне телефоне, неразврстану робу, односно бројне производе за финалну потрошњу, прецизирао је наш саговорник, истичући да је увоз из Индије био значајно разноврснији од нашег извоза.

Врло висок дефицит у размени је, сматра он, последица пре свега слабе конкурентности наше привреде на тржишту Индије која има огромне ресурсе и компаративне предности у производњи како сировина, тако и високотехнолошких производа. О каквој је привреди реч, најбоље, како каже, говоре подаци.

„Она је пета привреда света по номиналном БДП-у, а мерено паритетом куповне моћи је чак трећа. То значи да се она убрзано развија, да убрзано расте и стопа раста за Индију ове године је процењена на око 7,0 процената. То је више од Кине која је на око пет одсто и више нема те стопе раста које је имала пре пандемије“, указује наш саговорник.

Станић, међутим, указује и на чињеницу да Индија још треба да реши проблем изразито великих неједнакости у земљи. Као најмногољуднија земља на планети према дохотку по глави становника она је тек на 140. месту и зато, додаје он, Индија има тражњу за свим производима, од оних основних, егзистенцијалних, до високотехнолошких.

Станић подсећа да је управо Индија за некадашњу СФР Југославију била један од најзначајнијих ако не и најзначајнији партнер ван Европе и да је општи закључак да економска сарадња и економски контакти уопште не прате традиционално висок ниво односа у политичком, стратешком смислу какве имамо са том земљом.

„Када говоримо о потенцијалима ту је производња прехрамбених производа и прерађивачке индустрије, али и туризам зато што је због раста привреде и животног стандарда добром броју Индуса доступан свет, желе да путују. Свакако су ту и информационе технологије, без обзира што је Индија позната као земља која има велики ИТ потенцијал“, оцена је Станића.

Ту је и одбрамбена индустрија у оквиру које две земље, како је изјавио Вучић, могу добро да сарађују.

Станић напомиње да су у Србији присутне 282 компаније које имају већински капитал из Индије, што је, по његовом мишљењу мало имајући у виду да је ту релативно ниска запосленост и да су међу њима најзначајније компаније из услужних делатности, углавном трговина на велико и мало, смештај и исхрана, консултантске и информатичке делатности.

Међу тих 25 компанија, ту су и оне из ИТ сектора по чијем су развоју Индуси у свету препознатљиви, али и Србија последњих година, али и оне које се баве производњом пољопривредне механизације, из области хемијске и фармацеутске индустрије, металске индустрије, али и велике трговинске компаније, каже наш саговорник. Ту би, оценио је он, требало и тражити могућности за унапређење сарадње.