Сајџија Џелал је почео да се бави поправком сатова кад је имао свега 10 година.
„Мој отац је умео све да поправља. Сећам се, када смо живели у селу, помагао је свима да поправљају разне ствари. Када смо се преселили у Дијарбакир, почео је да ради у часовничарској радњи. Ја сам са 10 година почео да радим са њим, полако учећи овај посао. И ево 53 године је мој живот нераскидиво везан са сатовима“, прича Јакишикли за Спутњик.
За све те године он је толико детаљно проучио механизам сата да му је потребно пар тренутака да схвати шта је узрок квара и како да га реши.
„За 53 године рада сам проникао 'у душу' сата. Много више волим да радим са механичким сатовима. Сада неће сваки мајстор узети то да ради. Дешава се да не могу да поправим сат, али због тога што нема резервних делова. Резервни делови нам стижу из Истанбула, али некад дође до потешкоћа“, рекао је мајстор.
Упркос томе што су због технолошког напретка људи почели мање да користе сатове, још увек има љубитеља и колекционара.
„Има људи који не могу без сата. Сат показује време, а оно је сада веома драгоцено. Данас људи цене сваки минут. Без сата је тешко осетити проток времена. Ако буде прилике, волео бих да подучим младу генерацију овој професији, јер не желим да она постане прошлост“, закључује Јакишикли.