Произвођачи и извозници нафте окупљени у ОПЕК-у плус су ових дана на састанку у Бечу били једногласни да и по завршетку ове године током које су смаљили производњу за два милиона барела нафте дневно, наставе са таквом политиком и у 2024. години. Додатно ће производња бити смањена за 1,4 милиона барела дневно, са 41,8 милиона барела дневно на 40,4 милиона.
Објашњено је да је одлука донета како би било постигнуто и одржано стабилно тржиште нафте.
Очекиван договор
Упркос овогодишњем смањењу производње од два барела дневно, цена нафте која је почетком априла износила 86 долара по барелу па за десет дана пала на 80 долара и наставила да иде наниже, да би тренутно била око 70 долара. На то су утицале слабија привредна активност Кине, као и страхови од рецесије услед високе инфлације, али не само то.
Финансијска тржишта везана за берзе пре свега у Северној Америци, утицала су на смањење цене нафте, гаса, енергената, електричне енергије, а додатно и интервенција америчких стратешких резерви нафте, напомиње Здравковић за Спутњик. Америка је из сопствених резерви повећала количину нафте на тржишту да би држала цену под контролом,
Зато се овакав договор ОПЕК-а плус, који је био најављен још почетком маја, и могао очекивати. Та мера предострожности, како ју је оценила Саудијска Арабија, у старту се није допала Американцима.
Американци негодују
То ће имати велике последице на светску економију, оценила је тада Бела кућа. Не мислимо да су резови препоручљиви у овом тренутку с обзиром на неизвесност тржишта – и то смо јасно рекли, рекао је тада портпарол Савета за националну безбедност Џон Кирби. На то се нафташи нису много обазирали.
ОПЕК плус ће и у 2024. години заврнути славину за додатних 1,4 милиона барела нафте дневно
© AP Photo / Nabil al-Jurani
„Дошли смо у доба да незамисливи сарадници, архинепријатељи, постају сарадници у ОПЕК-у, као што су Иран и Саудијска Арабија. Друга тржишта, друге силе, други центри моћи су натерали јединствено тржиште ОПЕК-а да сарађује пре свега са Русијом зарад стабилизације производње и тржишта које је неопходно у интересу земаља произвођача“, каже Здравковић.
Њихови буџети су директно везани за приходе од нафте, додаје он, уверен да ће најновија одлука ОПЕК-а плус подићи цену црног злата.
„Сигурнио неће ићи испод 70 долара. Сада је цена нафте ВТИ у Америци око 70, 4 долара за барел, а типа брент у Европи је 74,8 долар, али очекујем да ће, нарочито у зимском периоду, како се приближавамо крају календарске године, цена нафте само расти“, оцена је нашег саговорника.
Осетиће привреда
То ће се, како напомиње, одразити на глобалну привреду, јер ће због скупље нафте и производња поскупети.
На питање може ли се такозвана зелена агенда која узима маха, одразити на цену нафте, он је скептичан по том питању.
„На производњу нафте, односно потрошњу нафте тешко да може да утиче. То је доказала анализа комапније Ристарт енерџи још пре 12 година када је било јасно да ће транспорт прећи на електрификацију, али да ће с друге стране петрохемијска индустрија повећати потражњу за нафтом. Што више пластике, значи да је већа потрошња нафте“, напомиње овај енергетичар.
Уз то, како додаје, за морски и авио-транспорт нафта ће остати главни енергент.
Он на крају сматра да ће сарадња картела ОПЕК-а са Руском федерацијом у формату ОПЕК плус бити неопходна док год буде интервенција САД на тржишту енергената.