Поново нож у леђа Америци – нови договор великих нафташа примењиваће се доследније него пре
© Sputnik / Сергей Гунеев
/ Пратите нас
Најновији договор ОПЕК-плус о додатном смањењу производње нафте у геополитичкој утакмици која је у току, представља нож у леђа америчкој политици која више нема начин да државе произвођаче нафте натера да следе њену политику, каже за Спутњик енергетичар Милош Здравковић.
Након што је асоцијација највећих произвођача и извозника нафте, ОПЕК плус, објавио да смањује производњу за 1,16 милиона барела дневно, цена нафте порасла је чак осам одсто. Тако је барел који је прошле недеље коштао 78 долара, ове недеље скочио на 83,6 долара. Процене су да би могао да оде и на 100 долара.
Смањење производње почеће у мају и трајаће до краја године, а како је објаснила Саудијска Арабија, која ће као и Русија дневно производити пола милиона барела сирове нафте мање, то је „мера предострожности“ усмерена ка стабилизацији тржишта нафте.
Нож у леђа Америци
Производњу ће смањити и Кувајт, Оман, Ирак, Алжир и Казахстан и, како су аналитичари оценили, јединство највећих чланица ОПЕК-плус указује на то да ће се ова одлука поштовати доследније него што је то био случај у прошлости.
Када је почетком октобра прошле године ОПЕК плус одлучио да за два милиона барела смањи дневну производњу нафте, председник САД Џозеф Бајден је, према саопштењу Беле куће, био „разочаран кратковидом одлуком ОПЕК плус“ док траје рат у Украјини.
Здравковић сматра да је ово поново нож у леђа Америци како је Вашингтон већ окарактерисао октобарско смањење производње нафте.
„Имамо геополитичку утакмицу којој је у позадини дедоларизација. Знамо да петродолар почива на договору Саудијске Арабије и САД-а да се нафта продаје искључиво у доларима и ово треба, с једне стране, посматрати у том контексту. С друге стране, услед тектонских геополитичких промена које су у свету видљиве, САД једноставно више немају механизме силе да натерају све државе произвођаче нафте да следе њихову политику“, каже наш саговорник.
Цене стабилне и што веће
Најава тога стигла је са овогодишњег јануарског заседања Светског економског форума у Давосу када је Саудијска Арабија, највећи светски извозник нафте, саопштила да је отворена за разговоре о трговини у другим валутама, не само америчком долару. Вест да би Кина саудијску нафту могла да плаћа у јуанима то је само потврдила.
Најновије смањење производње нафте ће, по оцени аналитичара, веома заоштрити тржиште па би цена нафте могла да достигне 100 долара за барел
CC0 / /
Политичких притисака САД-а, додаје Здравковић, сигурно има али и Русија и Кина имају своју независну политику. С друге стране, предвиђен пад цена нафте није се догодио јер привреде на Истоку, у Азији, нису пале, иако је Запад то предвиђао.
„У овом тренутку произвођачи нафте имају за циљ да цена енергената прво буду стабилна да би могли своје државне буџете да формирају, јер буџети, пре свега земаља Персијског залива, директно зависе од продајне цене нафте. Под два, битно је да уз предвидивост, цена буде што већа“, истиче овај енергетичар.
Америка нема механизме
Једини механизам којим Америка може да утиче на цену нафте сада је, сматра он, интервенисање из сопствених резерви. Али те количине нафте у њиховим резервама су ограничене и Американци су добар њихов део већ исцрпли када су претходно покушавали да интервенишу на светском тржишту нафте.
Ако остане на снази, најновије смањење производње нафте ће, по оцени аналитичара, веома заоштрити тржиште уколико се потражња Кине у другој половини године врати на 16 милиона барела дневно. У том случају би цена нафте могла да достигне 100 долара за барел.
Сто долара за барел није изненађење
По оцени Здравковића та цена, међутим, није нереална. Он подсећа да се индијска економија која је била веома погођена ковидом много брже опоравила него што је било очекивано. С друге стране, руска економија није потонула под притиском санкција, а Кина је опет задржала предвиђени раст своје привреде. Све то је имплицирало да земље произвођачи имају коме да продају своју нафту.
„Када је Русија, натерана санкцијама, покушала нађе замену за европско тржиште, купци су почели да праве уговоре за будућност. Голдман Сакс је прошле године предвиђао да ће цена нафте бити преко 100 долара. Једноставно, треба одвојити наслове у мејн стрим медијима од реалности. Ако читате извештаје релевантних кућа било на истоку или на западу, цена нафте од 100 долара није никакво изненађење“, сматра Здравковић.
Коментаришући оцене да је до оваквог потеза ОПЕК плус дошло да би се евентуално предупредио сценарио из кризне 2008. када су цене нафте за пола године пале са 140 на 35 долара, он каже да је цена нафте берзанска категорија. А на цене на берзи осим економских делује и психологија, односно перцепција инвеститора онога што ће се десити, напомиње наш саговорник.
Иза украјинске позорнице много већи ратови
Зависност арапских петромонархија од владе у Вашингтону је много мања што је потврдила и посета кинеског председника Си Ђинпинга Саудијској Арабији
© AP Photo / Saudi Press Agency
„Свет није навикао на Русију отпорну на западне притиске. Сада су сви свесни да је руска економија и руска држава много отпорнија него што се претпостављало, да је много отпорнија и кинеска и индијска, а да је зависност пре свега арапских петромонархија од владе у Вашингтону ипак много мања него што се претпостављало. Све је то утицало и утиче на цену нафте која не може да буде таква каква је била 2008. године,“ уверен је овај енергетичар.
Рат у Украјини је, како истиче, нека врста позорнице иза које се у позадини дешавају неки много већи ратови - економски ратови, дедоларизација, што је кључ свега.
Управо услед рата у Украјини и санкционе политике Запада према Руској Федерацији, ова одлука ОПЕК-а се на Западу доживљава као издаја, као нож у леђа америчкој спољној политици, закључио је Здравковић.
