Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ представио је у уторак мере земљама чланицама које би требало увести уколико премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти не буде предузео кораке за деескалацију ситуације на северу Косова и Метохије.
Албански премијер Еди Рама саопштио је синоћ да се за данас планирани састанак влада Албаније и привремене приштинске владе отказује, јер не постоји договор са косовским премијером Аљбином Куртијем.
„Налазимо се у условима заоштравања односа између Косова и целе евроатлантске заједнице, овај састанак не може да буде одржан у очекиваном формату, након што сам разговарао са високим представником за спољну и безбедносну политику ЕУ Ђозепом Борељом“, објаснио је Рама.
Запад изолује Куртија
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић оцењује да Курти жели да игра тврдо, и пошто игра тврдо, својим приступом опструира ток преговора. Еди Рама, а посебно Борељ, Лајчак и Ескобар много лакше би могли да реализују ту евроатлантску агенду на Косову да је Курти флексибилнији, истиче наш саговорник.
„Да Курти формира Заједницу српских општина са скромним овалшћењима, довео би Србију у неку врсту проблема јер тад би Србија била изложена притиску да поштује чланове 2 и 4 Охридског споразума. Тачније, немачко-француског, тј. европског папира који види Косово као самосталан политичко-правни ентитет. Дакле, Курти смета зато што спречава Запад и Албанце да дођу у позицију да Србија буде једина тачка на коју треба вршити притисак. Курти опструирањем даје алиби Београду да се држи по страни и самим тим иницира одуговлачење у преговарачком процесу.“
„Тријумф логике јединственог случаја“
Западу је стало да што пре реши косовски проблем де би потом могао да прогласи „тријумф логике јединственог случаја“, сматра Станковић. Онда би се Запад у складу са својим интересима вратио причи о поштовању суверенитета и територијалног интегритета и инсистирао би да начело у преговорима Русије и Украјине буде повратак Украјине на границе из 1991, што укључује и Крим у саставу Украјине.
„Реч је о једној широј политичкој игри у коју је Вашингтон укључен суштински, а Европа је само технички реализатор. Помало је то и ствар каријера престижних дипломата почевши од Кристофера Хила, Лајчака и ових других бирократа који Косово виде и као место своје реализације. Не заборавите, велики део америчке администрације, посебно ове коју предводи Џозеф Бајден, започео је своју каријеру на случају бивше Југославије, а Косово је као последња криза са тог простора која није разрешена тачка на коју се они враћају у своје младалачке дане, да потврде, како они то тврде, континуитет успешне мисије“
Решавање косовског проблема је помало ствар геополитичких интереса, каријере каријерних дипломата и успостављања безбедносно-политичког поретка на Западном Балкану где Запад жели да задржи утицај упркос одређеним турбуленцијама, што на простору европског континента, што глобално, сматра Станковић.
Пред Куртијем „два путића“
Према његовим речима, мере против Куртија вероватно би подразумевале неку врсту политичке изолације, али се спекулише и о спречавању апликације тзв. Косова за финансијску помоћ ЕУ. За Косово би то вероватно било равно катастрофи с обзиром да тамо привреде нема ни у траговима, тако да они живе од дознака Албанаца који раде у оностранству и новца из европских фондова.
„Као земља без привреде, тзв. Косово без европских донација тешко да може бити одрживо на дужи рок. А ту постоје два пута пред Куртијем. Један је да буде смењен, што није искључено као опција јер Американци све мање полажу наду у њега, а други је да Косово по први пут осето 'чари евро-америчких санкција' и да онда народ на улици збаци Куртија. Обе ствари су у игри, све зависи само од тога колико ће и да ли ће Курти промени курс“, закључио је Станковић.