Понашање Аљбина Куртија према Србима на Косову и Метохији и уопште према процесу дијалога Београда и Приштине до те мере је постало бахато да је чак и његовим западним менторима дозлогрдило.
У Приштини сви исто желе и мисле
Ипак, како ствари стоје чини се да су „заглавили“ са Куртијем јер ни Америка ни ЕУ не желе изборе на Косову и Метохији а све зато што журе да затворе „косовско питање“ пре својих избора. С друге стране, политичка понуда која би могла да буде више кооперативна по њих и задовољила минимум минимума за Србију и није баш нека.
Из тог разлога бивши премијер Србије др Никола Шаиновић на наше питање постоји ли алтернатива за Аљбина Куртија са каквом-таквом политичком тежином која би могла да има бар донекле разумевање за Србе на КиМ, категорички одговара са - наравно да не постоји.
„Постоје различите варијанте лошег и горег. Гледајући генезу, алтернатива која је била на Косову и Метохије за разговоре је био Ибрахим Ругова. Њу је јула 1998. збрисала Америка када су прешли на страну лидера терористичке ОВК. Дакле, са Руговом је могло да се разговара иако је био наравно за независно Косово, али није био за силу. Американцима је био десет година добар, неговали су га, пазили и мазили а онда одбацили зарад челника ОВК,“ каже Шаиновић.
Америци је требало оружје, додаје саговорник Спутњика, подсећајући на легендарну фотографију на којој покојни амерички дипломата Ричард Холбрук седи с командантима ОВК који у рукама држе калашњиков и који је тада изјавио да "решавање проблема Косова треба да се заснива на промени граница унутар тадашње Савезне Републике Југославије“.
„Од тог дана Ругова је престао да постоји за Запад . Сви су се тада, од Кристофера Хила па надаље састајали са челницима ОВК из чега је настала нова политичка структура у Приштини чији је корен у идеји велике Албаније,“ подсећа Шаиновић.
Америка испустила узде
Немојмо заборавити, каже наш саговорник, да је политички отац Аљбина Куртија био Адем Демаћи, који је још за време Тита био политички затвореник због тога што је заступао великоалбанску идеју.
„Алтернатива њему је варијанта ОВК која је продукт обавештајне службе Америке и Албаније и која је изнедрила све политичаре од Хашима Тачија преко Рамуша Харадинаја. Када су хтели да прекину тај ланац и да припадници ОВК буду део новонасталог Косова њих су сместили у Хаг убеђени да ће бити бољи Курти који није био део тог ратног миљеа. Мислили су да је такозвани демократа, иако је у суштини загрижени левичар у смислу стаљинистичке идеологије. И то је сада избор. Али Харадинај или Курти или неко трећи - сви они ће бити за све само не за поправљање односа са Србијом,“ верује Шаиновић.
Политика којом се води политичка елита у Приштини, образлаже он, се своди на то да је онај ко обећава већу радикализацију у односу са Србијом победник тамошњих избора. То се показало, напомиње он, и у случају Куртија.
Курти прижељкује хрватски сценарио
Шаиновић констатује да Запад сад мисли да такозвана „свемоћна“ Америка може да позове Куртија и да се све деси другачије.
"Сада мисле да ће санкцијама Куртија да натерају да се нешто промени, а они су га и довели на власт. А шта у ствари Курти хоће? Он хоће да се инсценира војни сукоб у коме ће НАТО поново да примени силу над Србијом, тако протера преостале Србе са КиМ и „реши“ проблем. Тај сценарио је већ био у Хрватској. Курти то хоће јер напад на Крајину су почели НАТО авиони,“ подсећа Шаиновић.
Све је то зато већ виђено, закључује наш саговорник и додаје да они на неки начин симптоматично што је баш тзв. новоизабрани градоначелник из Тачијеве странке решио да послуша „ препоруке“ из Америке о деескалацији сукоба на КиМ.
По његовим речима, све док Америка заступа независност Косова, ниједан косовски политичар или опција неће изаћи у сусрет потребама Срба на КиМ пре свега а самим тим и имати конструктивност у дијалогу са Србијом.
„Америка је у својој успаваности мислила је да ће такозвани француско -немачки план за решавање питања Косова бити њиме решен до септембра јер им почињу предизборне кампање, али одлука им је лоша јер ми сада немамо ни „статус кво“ на КиМ већ гмижућу ескалацију која води директно у сукоб. Долазимо у ситуацију да се овај проблем пореди са проблемом Палестине који до дана данашњег није решен,“ каже Шаиновић.