Публика ће имати прилику да види филмове из Србије, Хрватске, Црне Горе, Словеније, Француске, Кине, Русије, Бразила, Турске, Литваније, Данске, Грчке, Мађарске, Белгије, Шпаније, Јерменије, Пакистана, Ирана, Јужне Африке и Италије.
Филмови ће се такмичити за награде главног жирија „Златна имагинација“ за најбољи филм, „Златна интерпретација“ за најбољу мушку и женску улогу, као и две специјалне награде. Ту је и награда за најбољи филм жирија младих, као и регионална награда за најбољу камеру „Златна визуализација“ коју додељује појединачни струковни жири.
Теме одрастања и сазревања
„Ове године смо филмове поделили у блокове – 'Карусел живота', 'Експедиција', 'Све океј, дечаци', 'Прави мушкарци', 'Жене стене“ и „Води ме одавде“. Покушали смо да истражимо шта младе ауторе највише интересује. То су пре свега теме одрастања, идентитета, доживљаја себе у свету, али занимљиво је да су у њиховом фокусу и питања шта значи бити прави мушкарац, како се жена сналази у свету и о мајчинству“, каже Маја Шуша за Спутњик.
Код аутора своје генерације Шуша примећује као честу тему закаснело одрастање и преузимање одговорности тек у тридесетим годинама, док се студенти у својим радовима баве више раним одрастањем у средњошколском или чак дечијем периоду:
„Мислим да те филмове више од тема разликује буџет, јер студенти снимају у скромним условима, док филмови који су већ приказани на неколико фестивала, обично су копродукција више земаља па су и буџети већи“.
Ти можеш све(т)
„Желели смо да поводом десет година постојања фестивала пошаљемо поруку да је све могуће ако радиш и трудиш се. Мислим да је то важна порука и младим ауторима, али и људима који желе да покрену неке своје иницијативе. Када смо оснивали фестивал, нисмо имали представу шта нас све чека. Након десет година можемо рећи да се радом и трудом могу испунити жеље“, истиче Маја Шуша.
Фестивал је током протекле деценије растао и развијао се, задржавши акценат на пројекцијама на отвореном са излетима у природи - обилазак Таре и језера Заовине и Перућац:
„Мислим да су се почетни ентузијазам и енергија задржали. У међувремену смо фокус ставили на едукативни програм. Имамо све млађе ауторе. То нису више наши вршњаци, већ имамо прилику да пружимо простор за нове младе таленте“.
Башта фест
© Фото : Уступљено Спутњику/Милена Арсенић
Аутори се развијају са фестивалом
Шуша каже се аутори често враћају на фестивал, те тако ове године на затварању „Башта феста“ биће приказано дебитантско остварење „Да ли сте видели ову жену?” редитеља Душана Зорића и Матије Глушчевића, чији кратки филмови су били на фестивалу пре неколико година:
„Дивно је видети како аутори расту и долазе до својих првих дугометражних филмова. Када причамо са људима, сазнајемо шта је њима значило приказивање филма на фестивалу у Бајиној Башти, колико су то желели, чекали или се томе радовали. То је велики подстрек за нас. Значи нам да можемо тим младим људима да пружимо прилику“.
Шуша са задовољством истиче велико интересовање филмских стваралаца за фестивал, па филмове добијају током целе године, а не само у време трајања конкурса:
„Страни аутори који долазе, проносе информације о нашем фестивалу, препоручују својим пријатељима и колегама да пошаљу филмове, тако да се доста проширио глас о нашем фестивалу и ван региона“.
Кадар из филма "Води ме где год"
© Фото : Башта фест/Промо
Проширујемо видике публици
Након десет година гледања кратких филмова који пристужу на фестивал, уметничка директорка „Башта феста“ може и да упореди филмове домаћих аутора са страним:
„Највећа разлика је у продукцији. Наши аутори су навикли да раде уз помоћ штапа и канапа и да увек пронађу решење да се њихов филм догоди. Немају искуство рада у иделаним условима и то их највише разликује од колега у западноевропским земљама. Када су у питању други континентни, приметне су разлике у темама филмова. Природно је да свака култура обрађује своје теме и нама је важно да можемо да проширимо видике своје публике и отворимо питања о којима можда и не размишљамо јер живимо у другачијим условима“.
Сматра да је српска публика изузетно заинтересована за краткометражне филмове:
„Сада смо и навикнути на кратак формат - да погледати нешто што траје двадесет минута а има заокружену причу врло се уклапа у садашњи начин живота. Волим да кажем да је то као када гледаш епизоду серије, а не мораш даље да бинџујеш. Ми желимо да радимо на популаризацији кратког филма и мислим да би публика још више желела да гледа тај формат, када би постојала телевизијска и биоскопска дистрибуција“.
„Башта фест“, према речима Шуше, много значи становницима Бајине Баште с обзиром да немају редован биоскопски ни позоришни програм:
„Прилика да гледају филм на великом платну је нешто посебно, поготово што су то филмови које не могу нигде друго да погледају. Мислим да се и публика развија са нама и да се привикла на наш програм. Врло су критички и заинтересовани и помно прате свако вече фестивала“.
Имају много идеја за будућност.
„Волела бих да пројекције буду и ван града, на планини. Иако је то логистички компликовано, маштам о још једном великом платну на отвореном, негде на Тари. Покренули смо прошле године Балканску мрежу кратког филма са фестивалима из Северне Македоније и Црне Горе, коју смо ове године проширили са фестивалима из Пољске, Словачке и Мађарске, тако да је тај едукативни програм и умрежавање младих аутора из целог света велика прилика за развој и генерално промоцију кратког филма“, закључује Маја Шуша.