Одлуку Сједињених Америчких Држава да испоручи касетну муницију Украјини осудили су не само најближи амерички савезници, већ и 12 америчких конгресмена који су се успротивили њеној испоруци.
Испорука касетне муниције Украјини – раскол у НАТО
Бајденова одлука о испоруци касетне муниције Украјини створила је озбиљан раскол у НАТО јер је већина држава чланица потписала Конвенцију о забрани употребе касетних бомби коју је својевремено покренула Норвешка, каже за Спутњик некадашњи контраобавештајни официр Љубан Каран.
Између осталог, дошло је до раскорака између Америке и њених највећих савезника као што је Велика Британија, која се такође противи употреби касетних бомби, додаје Каран.
„Вероватно ће Американци то потпуно игнорисати, не зато што они терају неки инат већ што то једноставно морају урадити зато што су испражњена складишта муниције која су потребна Украјини да би како-тако наставила да води рат. Они сад отворено говоре да калибра 155 милиметара који би се могао дати Украјини више нема нигде у западним земљама и Американци користе ситуацију да испразне своја складишта зато што имају велике залихе управо те касетне муниције“.
Напади са свих страна света на САД због употребе касетне муниције су највећи зато што су је Американци највише користили у бројним ратовима након Другог светског рата, између осталог и код нас, тако да смо и „ми осетили шта значи та муниција и колико је то зло“. Без обзира на нападе и противљење савезника, Американци ће ипак испоручити касетне бомбе Украјини јер им је у интересу да се рат продужи.
Шта ће се дешавати на фронту
Међутим, наш саговорник је убеђен да употреба касетне муниције неће ништа променити на линији фронта нити ће повећати ефикасност украјинске војске, зато што она више убија цивилно становништво него што од ње страдају војници.
„Што се тиче опасности за руске операције, то и није велики проблем зато што је руска војска формирала такву линију одбране да нема потребе да се много крећу као они што нападају. Тако да не очекујем ни да би употреба касетних бомби променила нешто у сукобу у Украјини као што није ни раније испоручено друго модерно западно наоружање“.
Могући одговори Русије
Каран каже да не би прогнозирао како ће Руси одговорити Американцима који би се испоруком касетне муниције Украјини директно укључили у рат и додаје да би Украјинцима могли одговорити истом мером, јер имају залихе касетних бомби а ни Русија није потписница Конвенције о забрани њеног коришћења.
Одговор Руса касетним бомбама направио би украјинској војсци веће проблеме зато што се током „офанзиве“ морају кретати, а касетна муниција служи да изврши одређена запречавања на путевима и важним објектима. Бомбице унутар касетних бомби се могу темпирати да имају успорено дејство, а постоји и врста подмуниције која је подесна за расипање мина које би могле да угрозе борбена возила, објашњава наш саговорник.
„Милим да би бољи потез Русије био да не употреби то оружје управо зато што светска јавност осуђује употребу, али и зато што Руси имају адекватан одговор на касетну муницију. Сигурно ће Русија наћи адекватан одговор посебним борбеним средствима, јер већ неке нове системе уводе у борбу, као што су неки дронови који до сада нису виђени на ратишту и нека средства која представљају адекватан одговор на све што Украјинци планирају“, закључио је Каран.