Професор Економског факултета у Београду на предметима који се баве логистиком, саобраћајем и инфраструктуром, др Слободан Аћимовић за Спутњик каже да је за грађење тако битних објеката инфраструктуре увек потребна нека иницијална каписла, нешто што ће да подстакне такав пројекат.
„Потпуно поздрављам ту врсту инвестиције посебно што је она стимулисана изложбом Експо 2027 и изградњом великог Националног стадиона. И једна и друга инвестиција значи да велики број путника у кратком року треба превести из града до те локације“, истиче наш саговорник.
О коликом броју људи који треба брзо превести у време трајања Светке изложбе најбоље говоре подаци о самом пројекту Експо центра чија је реализација већ почела, како би што пре могла да почне и сама градња.
Главни градски урбаниста Марко Стојчић недавно је изјавио да ће Београд добити најмодернији сајамски простор и први Експо те врсте на Балкану, који ће се простирати у Сурчину на више од 250.000 метара квадратних. Нови Експо ће се налазити преко пута будућег Националног стадиона и после специјализоване међународне изложбе Експо 2027. у Београду, преузеће функцију новог београдског сајма, рекао је Стојчић.
Нови Експо биће изграђен на потезу између укључења на ауто-пут Милош Велики у Сурчину, деонице Нови Београд - Сурчин, као и београдске обилазнице ка остружничком мосту и реке Саве.
На 70.000 квадрата очекује се учешће око 100 земаља које ће имати своје изложбене просторе у оквиру тих објеката, а процене су да ће српску престоницу током Експоа 2027 посетити око два и по милиона људи. Зато је у старту оцењено да је, осим изградње комплекса, од великог значаја и путна инфраструктура, односно повезивање центра са Аеродромом „Никола Тесла“ и центром града.
Идеја Руских железница од пре пет година
Идеја о шинском спајању града и београдског аеродрома није нова. О њој је Спутњику још пре нешто више од пет година говорио тадашњи заменик директора, а сада директор огранка компаније Руске железнице у Србији (РЖД Интернешенел Србија), Мансурбек Султанов.
„Скоро сваки главни град у Европи има такву пругу. У Москви са сваког аеродрома имате аероекспрес. То је веома добра пракса. Та идеја је већ у Влади и у руководству „Руских железница“, и сада ми гурамо и ту причу. Постоји већ неко идејно решење у чему је учествовао и ЦИП. Кад постоји финансирање, то све иде веома брзо, две-три године од почетка пројектовања до предаје кључа у руке“, изјавио је још априла 2018. Султанов у интервјуу Спутњику.
Године пандемије ковида и економске кризе у свету који се и даље суочава са високом инфлацијом, а онда и украјинске кризе су, свакако, учиниле своје.
Са Експо 2027 пруга приоритет
У Влади Србије нам је речено да је сада са добијањем Светске изложбе реализација такве идеје један од приоритета. Пруге ће свакако бити, а дилема је да ли ће она ићи од Новог Београда или од одвајања са брзе пруге за Нови Сад у Земун пољу.
Пруга до аеродрома, односно до будућег Националног фудбалског стадиона, ће омогућити брз и масован превоз путника, али и смањити загађење и гужве у граду. У исто време ће, поготово приликом одржавања масовних манифестација, какве су Светска изложба или оне на Националном стадиону, омогућити олакшан превоз велики броја људи.
Уз то, превоз возом, који би саобраћао на сваких 15 минута, а у шпицу неког догађања и чешће, је како истичу, не само ефикаснији, него и конфорнији.
Идејно решење шинског спајања престонице и београдског аеродрома још пре пет године је предложио српски огранак компаније Руске железнице
© РЖД Интернешнл
Брзе и кратке релације уз лако преседање
„То су кратке пруге, али веома фреквентне. Наравно, скоро сваки велики град у Европи па и у свету има ту возну везу главног аеродрома и центра града. Да ли је то комбинација подземне и класичне железнице, у сваком случају то су брзе, кратке релације од 10, 15, 20 километара“, напомиње Аћимовић.
Уз ограду да не зна да ли је нешто већ испројектовано, овај стручњак за саобраћај, логистику и инфраструктуру сматра да би било логично да то буде јединствена шинска веза између главних железничких токова.
„Верујем да се размишља о томе да ли ће то бити Беовоз или нека врста продужетка линије будућег метроа, или ће се то у некој станици спојити. Претпостављам да ће данас, сутра бити брзог и лаког преседања од те прве линије метроа до ових локација“, каже наш саговорик.
Он сматра да с обзиром на ту невелику километражу, максимум до 20 километара, до 2027. године, када се одржава велика Светска изложба, има довољно времена да буде изграђена шинска веза између града и аеродрома, односно Експо центра и Националног стадиона.
Решили би проблеме
Аћимовић напомиње да ће по завршетку изложбе тај центар у коме ће Експо бити одржан вероватно бити искоришћен за ново здање Београдског сајма који ће, већ је најављено, бити измештен са садашње локације.
„Како год окренете, тамо где гравитира велики број људи ту је најбоља железничка веза да у кратком року превезе велики број људи са једне на другу локацију. Замислите да смо до сада имали ту шинску везу до аеродрома, не би било никаквих дилема око гужве, око таксиста легалних и нелегалних, и разних других проблема које имамо везано за пребацивање путника, нарочито странаца, од аеродрома до центра града и обрнуто“, напомиње Аћимовић.