План који је генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг окарактерисао „као највећи одбрамбени план од времена Хладног рата“, садржи 4,4 хиљаде страница.
Документом је предвиђено следеће:
Распоређивање 300 хиљада војника високог степена приправности;
Главнокомандујући снага НАТО-а у Европи у случају појаве претње може да донесе неке одлуке без додатних консултација са Алијансом;
Немачка мора да постане најважније логистичко чвориште за снаге НАТО-а, могуће је отварање другог штаба копнених снага Алијансе у немачком Висбадену (поред већ постојећег штаба у турском Измиру);
Бројне земље преузеће на себе подршку савезника на источном крилу: Немачка ─ Литванију, Велика Британија ─ Естонију, Канада ─ Летонију;
НАТО планира да појача заштиту цевовода и других објеката критичне инфраструктуре;
Алијанса намерава да ојача јединице тешким наоружањем, повећа резерве далекометних ракета и артиљеријских система.
На крају, чланице НАТО-а потврдиле су приврженост повећању трошкова одбране до нивоа од минимум два одсто од свог БДП-а.