Урнебесно истраживање: Нема ни Србина у Црној Гори који се не куне у НАТО, а камоли Црногорца

Политички аналитичар, уредник Нове српске политичке мисли (НСПМ), Ђорђе Вукадиновић за Спутњик напомиње да је управо то био основни мотив истраживања уочи НАТО самита одржаног у Вилњусу.

У фокусу тог истраживања била је подршка чланству у НАТО и према објављеним резултатима, 59 одсто испитаника у државама чланицама сматра да је њихова земља сигурнија захваљујући трансатлантској сарадњи. Од тог просека највише одскаче постотак забележен у Црној Гори где чак 87 одсто то „мисли“. Занимљив је и резултат према коме би, да се сада одржава референдуму о чланству Црне Горе у НАТО, чак 64 одсто испитаника гласало „за“, а 23 одсто „против“.

Те бројке које се односе на Црну Гору су, сматра он, најблаже речено чудне и више него пренадуване.

„Посебно је ова готово комична од 87 одсто испитаника у Црној Гори који кажу да је земља сигурнија захваљујући том чланству. То је далеко изнад просека у другим чланицама. Комичан је и тај податак да би за чланство у НАТО да је данас референдум, гласало 64 одсто, а против свега 23 одсто“, истиче наш саговорник.

По његовом мишљењу, резултат референдума би пре био обрнут, можда не у потпуности, али близу. Он подсећа да је Црна Гора, без организовања референдума, одлуком у Скупштини Црне Горе, и то тесном већином са 46 гласова од 81 посланика, донела одлуку о уласку у НАТО.

Уредник НСПМ каже да не би придавао велики значај овој анкети, али да она указује колико је креаторима тог „истраживања“ стало до јавног мњења у Европи и у Црној Гори и колико их жуља низак статус и углед НАТО у неким чланицама.

Он указује да се провукла и једна бројка из истраживања коју сматра тачном, а која указује на контрадикторности. Према истраживању, код 64 одсто анкетираних у чланицама НАТО постоји забринутост због рата у Украјини. Та забринутост, пак, најнижа је у Црној Гори и износи 18 процената. Тако, с једне стране имате да се у Црној Гори осећају сигурније под окриљем НАТО због „угрожености од Руса и руске претње“, а онда се забринутим због рата осећа само 18 одсто, што је, како истиче, контрадикторно и то много.

По његовом мишљењу, проценат од 59 одсто оних у НАТО земљама који се са алијансом осећају сигурније је много реалнији и подршка НАТО углавном иде између 50 и 60 одсто. Ретко где ћете наћи више од тога, па та цифра која се односи на Црну Гору је комедија, ако није штампарска грешка, приметио је наш саговорник.

„Ствари су се донекле промениле, али свакако ни приближно толико. Говорећи демографски, мада то можда није политички коректно, али је то легитиман социолошки приступ, грађани Црне Горе који се изјашњавају као Срби су у апсолутној већини против чланства у НАТО. Када је реч о Црногорцима већина је за, али такође има доста оних који су против“, каже Вукадиновић.

Према резултатима годишњег истраживања црногорског Центра за демократију и људска права објављеним у мају ове године, да је у то доба одржан попис становништва 42, 8 одсто становника би се изјаснило као Црногорци, а 32,8 одсто као Срби.

Зато наш саговорник сматра да је, када се погледа демографска структура, јасно да је реч о пренатегнутим бројкама да се готово 90 одсто анкетираних у Црној Гори осећа безбедније захваљујући НАТО. Требало је да оне подрже официјелни оптимизам у сусрет самиту НАТО-а, каже он, оценивши да су реалности свесни и аутори истраживања, па оно није нешто громогласно најављено и објављено.

„Ствари су се доста закомпликовале са сукобом који већ другу годину траје у Украјини, што је можда појачало агресивност НАТО пропаганде и под утицајем те агресивности и бруталних притиска могуће је да се нешто мало грађана и поколеба. Али не у смислу уверености у моралну исправност политике НАТО већ у смислу прилагођавања том тренду и притиску алијансе. У том случају, број колебљивих и опортунистички настројених је међутим мали и никако не представља лавину како то сугерише НАТО истраживање, закључио је Вукадиновић. Већина грађана Црне Горе је и даље антинатовски расположена, уверен је наш саговорник.