У Републици Српској неподељено је мишљење да је Конаковић злоупотребио своја овлашћења – требало је да писмо председавајуће Председништва Жељке Цвијановић проследи мисији БиХ при Уједињеним нацијама у Њујорку, објашњава професор бањалучког Факултета политичких наука Милош Шолаја.
Истина има нежељено дејство на Сарајево
Међутим, писмо би могло да по политичко Сарајево има нежељено дејство које би собом донело сазнање да резолуција УН која потврђује да је Шмит именован за високог представника међународне заједнице у БиХ не постоји, додаје наш саговорник.
„То би тада било јавно и службено речено и не би било могућности за било какво контекстуално тумачење. Чињеница је и да је приступ УН амбивалентан, али досадашња пракса била је да је сваки високи представник постављан искључиво резолуцијом УН, односно, они су одобравали упућени предлог и постављали високе представнике“, објашњава он.
Уколико би сада, на захтев Цвијановићеве, из Њујорка стигао једини могући одговор, то би показало да Кристијан Шмит није високи представник, наглашава Шолаја.
Питање концепта спољне политике БиХ
Конаковић може да буде заобиђен у слању писма, које може да буде послато и алтернативним каналима. Међутим, с обзиром да је БиХ чланица светске организације и да у њеном седишту има мисију која служи за комуникацију у УН и представља БиХ у њеним телима, тешко да било који алтернативни канал може да има тежину као мисија. Мисија БиХ треба да у УН прослеђује све што Председништво и председавајући председника ради, истиче Шолаја.
„Овако је то изазвало унутрашњу кризу и поставило велико питање о вођењу спољне политике БиХ – ко, када и како има право да се обраћа и на који начин, а и ако се обрати, коме је дато право да то ускрати – да ли је то министар или није, односно дипломатска мрежа, или је то неко други“, каже он.
Сва та питања наводе на потребу да се концептуално разреше; међутим, од првог дана стратегија и концепт спољне политике БиХ, па и сама техника њеног вођења у великој мери служе круговима политичког Сарајева да представљају БиХ као унитарну државу у којој су само они актери, док друге институције, као што је Република Српска, не учествују, додаје Шолаја.
Према његовим речима, постоји могућност да неко други затражи објашњење о статусу Кристијана Шмита у БиХ, на пример Русија и Кина, које су и успротивиле његовом постављењу.
Злоупотребу положаја и самовољно спровођење спољнополитичких циљева у корист само једног, бошњачког, народа нарочито је било изражено током министровања Конаковићеве претходнице, Бисере Турковић. Спољна политика је у искључивој надлежности Председништва БиХ, а писмо је Цвијановићева упутила у складу са процедуром, у којој су Министарство спољних послова и његова дипломатска мрежа сервис за комуникацију, објашњава Шолаја.
Председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић упутила је писмо Генералном секретару УН-а Антонију Гутерешу у коме је затражила да из УН доставе одлуку СБ о именовању немачког дипломате Кристијана Шмита на место високог представника у БиХ, како је то предвиђено Анексом 10 Општег оквирног споразума за мир (Дејтонског споразума) из 1995. године.
„Након детаљног претраживања докумената Савета безбедности Уједињених нација доступних у његовој онлајн бази података, успели смо да дођемо само до једног документа који се односи на Шмитово именовање. Реч је о записнику са састанка Савета безбједности УН 8823, одржаног у четвртак, 22. јула 2021. године у 15.00 часова из којег се види да једини нацрт резолуције поднесен на гласање /број С/2021/667/ није усвојен, пошто је резултат гласања био два гласа за и 13 уздржаних“, навела је Цвијановић у писму.