https://sputnikportal.rs/20230717/sarajevo-se-uzasava-istine-o-smitu-koja-bi-mogla-da-stigne-iz-njujorka-1158684052.html
Сарајево се ужасава истине о Шмиту која би могла да стигне из Њујорка
Сарајево се ужасава истине о Шмиту која би могла да стигне из Њујорка
Sputnik Србија
Министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић одбио је да у УН проследи захтев српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић којим се захтева одговор на... 17.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-17T18:46+0200
2023-07-17T18:46+0200
2023-07-17T18:46+0200
регион
регион
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
председништво бих
високи представник у бих
кристијан шмит
жељко цвијановић
ун
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1f/1125492981_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_a0119909d921ea86b836cab33275110f.jpg
У Републици Српској неподељено је мишљење да је Конаковић злоупотребио своја овлашћења – требало је да писмо председавајуће Председништва Жељке Цвијановић проследи мисији БиХ при Уједињеним нацијама у Њујорку, објашњава професор бањалучког Факултета политичких наука Милош Шолаја.Истина има нежељено дејство на СарајевоМеђутим, писмо би могло да по политичко Сарајево има нежељено дејство које би собом донело сазнање да резолуција УН која потврђује да је Шмит именован за високог представника међународне заједнице у БиХ не постоји, додаје наш саговорник.Уколико би сада, на захтев Цвијановићеве, из Њујорка стигао једини могући одговор, то би показало да Кристијан Шмит није високи представник, наглашава Шолаја.Питање концепта спољне политике БиХКонаковић може да буде заобиђен у слању писма, које може да буде послато и алтернативним каналима. Међутим, с обзиром да је БиХ чланица светске организације и да у њеном седишту има мисију која служи за комуникацију у УН и представља БиХ у њеним телима, тешко да било који алтернативни канал може да има тежину као мисија. Мисија БиХ треба да у УН прослеђује све што Председништво и председавајући председника ради, истиче Шолаја.Сва та питања наводе на потребу да се концептуално разреше; међутим, од првог дана стратегија и концепт спољне политике БиХ, па и сама техника њеног вођења у великој мери служе круговима политичког Сарајева да представљају БиХ као унитарну државу у којој су само они актери, док друге институције, као што је Република Српска, не учествују, додаје Шолаја.Према његовим речима, постоји могућност да неко други затражи објашњење о статусу Кристијана Шмита у БиХ, на пример Русија и Кина, које су и успротивиле његовом постављењу.Злоупотребу положаја и самовољно спровођење спољнополитичких циљева у корист само једног, бошњачког, народа нарочито је било изражено током министровања Конаковићеве претходнице, Бисере Турковић. Спољна политика је у искључивој надлежности Председништва БиХ, а писмо је Цвијановићева упутила у складу са процедуром, у којој су Министарство спољних послова и његова дипломатска мрежа сервис за комуникацију, објашњава Шолаја.Председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић упутила је писмо Генералном секретару УН-а Антонију Гутерешу у коме је затражила да из УН доставе одлуку СБ о именовању немачког дипломате Кристијана Шмита на место високог представника у БиХ, како је то предвиђено Анексом 10 Општег оквирног споразума за мир (Дејтонског споразума) из 1995. године.„Након детаљног претраживања докумената Савета безбедности Уједињених нација доступних у његовој онлајн бази података, успели смо да дођемо само до једног документа који се односи на Шмитово именовање. Реч је о записнику са састанка Савета безбједности УН 8823, одржаног у четвртак, 22. јула 2021. године у 15.00 часова из којег се види да једини нацрт резолуције поднесен на гласање /број С/2021/667/ није усвојен, пошто је резултат гласања био два гласа за и 13 уздржаних“, навела је Цвијановић у писму.
https://sputnikportal.rs/20230712/cvijanoviceva-zatrazila-o-guteresa-odluku-sb-un-o-imenovanju-smita-1158418082.html
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), председништво бих, високи представник у бих, кристијан шмит, жељко цвијановић, ун
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), председништво бих, високи представник у бих, кристијан шмит, жељко цвијановић, ун
Сарајево се ужасава истине о Шмиту која би могла да стигне из Њујорка
Министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић одбио је да у УН проследи захтев српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић којим се захтева одговор на питање постоји ли резолуција СБ по којој је Кристијан Шмит именован за високог представника. Сарајево се ужасава истине која би из Њујорка била испоручена - да резолуција не постоји.
У Републици Српској неподељено је мишљење да је Конаковић злоупотребио своја овлашћења – требало је да писмо председавајуће Председништва Жељке Цвијановић проследи мисији БиХ при Уједињеним нацијама у Њујорку, објашњава професор бањалучког Факултета политичких наука Милош Шолаја.
Истина има нежељено дејство на Сарајево
Међутим, писмо би могло да по политичко Сарајево има нежељено дејство које би собом донело сазнање да резолуција УН која потврђује да је Шмит именован за високог представника међународне заједнице у БиХ не постоји, додаје наш саговорник.
„То би тада било јавно и службено речено и не би било могућности за било какво контекстуално тумачење. Чињеница је и да је приступ УН амбивалентан, али досадашња пракса била је да је сваки високи представник постављан искључиво резолуцијом УН, односно, они су одобравали упућени предлог и постављали високе представнике“, објашњава он.
Уколико би сада, на захтев Цвијановићеве, из Њујорка стигао једини могући одговор, то би показало да Кристијан Шмит није високи представник, наглашава Шолаја.
Питање концепта спољне политике БиХ
Конаковић може да буде заобиђен у слању писма, које може да буде послато и алтернативним каналима. Међутим, с обзиром да је БиХ чланица светске организације и да у њеном седишту има мисију која служи за комуникацију у УН и представља БиХ у њеним телима, тешко да било који алтернативни канал може да има тежину као мисија. Мисија БиХ треба да у УН прослеђује све што Председништво и председавајући председника ради, истиче Шолаја.
„Овако је то изазвало унутрашњу кризу и поставило велико питање о вођењу спољне политике БиХ – ко, када и како има право да се обраћа и на који начин, а и ако се обрати, коме је дато право да то ускрати – да ли је то министар или није, односно дипломатска мрежа, или је то неко други“, каже он.
Сва та питања наводе на потребу да се концептуално разреше; међутим, од првог дана стратегија и концепт спољне политике БиХ, па и сама техника њеног вођења у великој мери служе круговима политичког Сарајева да представљају БиХ као унитарну државу у којој су само они актери, док друге институције, као што је Република Српска, не учествују, додаје Шолаја.
Према његовим речима, постоји могућност да неко други затражи објашњење о статусу Кристијана Шмита у БиХ, на пример Русија и Кина, које су и успротивиле његовом постављењу.
Злоупотребу положаја и самовољно спровођење спољнополитичких циљева у корист само једног, бошњачког, народа нарочито је било изражено током министровања Конаковићеве претходнице, Бисере Турковић. Спољна политика је у искључивој надлежности Председништва БиХ, а писмо је Цвијановићева упутила у складу са процедуром, у којој су Министарство спољних послова и његова дипломатска мрежа сервис за комуникацију, објашњава Шолаја.
Председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић упутила је писмо Генералном секретару УН-а Антонију Гутерешу у коме је затражила да из УН доставе одлуку СБ о именовању немачког дипломате Кристијана Шмита на место високог представника у БиХ, како је то предвиђено Анексом 10 Општег оквирног споразума за мир (Дејтонског споразума) из 1995. године.
„Након детаљног претраживања докумената Савета безбедности Уједињених нација доступних у његовој онлајн бази података, успели смо да дођемо само до једног документа који се односи на Шмитово именовање. Реч је о записнику са састанка Савета безбједности УН 8823, одржаног у четвртак, 22. јула 2021. године у 15.00 часова из којег се види да једини нацрт резолуције поднесен на гласање /број С/2021/667/ није усвојен, пошто је резултат гласања био два гласа за и 13 уздржаних“, навела је Цвијановић у писму.
