Афричка куга свиња (АКС) поново хара нашим оборима. Према подацима Министарства пољопривреде, болест је потврђена у 1068 газдинстава на територији чак 32 општинe од које су угинуле 782 свиње, а 17.888 је, како то кажу ветеринари, нешкодљиво уклоњено, односно еутаназирано.
„Проблем са овом инфекцијом свиња је што проузрокује велики морталитет, што немамо алата да се адекватно боримо против ње. Не постоји тренутно вакцина која је у могућности да адекватно сузбије, односно спречи ширење вируса,“ каже за Спутњик вирусолог новосадског Научног института за ветеринарство др Тамаш Петровић.
Раде у две смене
Зато је, како истиче, једина борба против те вирусне инфекције предузимање максималних биосигурносних мера да би се производња свиња заштитила од уноса оваквих инфекција. А када се она унесе, једина могућност спречавања даљег ширење је такозвано нешкодљиво уклањање животиња.
„Велики број животиња јесте еутаназиран на више подручја тако да ветеринарска служба ради максимално спроводећи активни и пасивни надзор, максималну контролу над комплетном популацијом, како домаћих, тако и дивљих свиња. Лабораторије нам раде мање-више у две смене да бисмо што пре утврдили постојање било ког жаришта, што пре га лоцирали и зауставили даље ширење“, каже наш саговорник.
И даље не постоји вакцина која може да адекватно сузбије, односно спречи ширење вируса куге свиња
© Sputnik / Владимир Песня
/ А хоћемо ли успети да одржимо производњу какву смо имали, то је, по оцени секретара Удружења за сточарство у Привредној комори Србије (ПКС) Ненада Будимовића сада тешко прогнозирати.
„Мислим да ће резултати моћи да се виде тек крајем ове и почетком следеће године када причамо о броју грла и о производњи свињског меса, али је чињеница је да ће ово имати утуцаја. Зато морају да се предузму све неопходне мере за спречавање ширења болести и њеног уласка на комерцијалне односно на веће фарме“, каже он за Спутњик.
Он каже да уколико би судили само према бројкама, не би требало да бринемо за последице по тржиште.
Сама бројка није проблем, али...
„Наравно да је свака животиња важна, али самао цифра угинулих или еутаназираних, не може много да утиче на производни биланс. Ми имамо клање неких 5,5 милиона свиња годишње, тако да 18.000 није нека велика цифра, али је сигурно упозорење да се болест шири и да треба предузети све неопходне мере“, напомиње стручњак за сточарску производњу.
Он, међутим, указује на то да у одговoру на питање можемо ли очекивати поремећаје на тржишту како по питању снабдевености тако и цене свињског меса, не бисмо могли да закључујемо само на основу бројки.
„Многи фармери размишљају да ли да наставе са том врстом производње јер се излажу ризику да ако улажу у ту производњу и повећавају број свиња, улазе у друге турнусе, морају да убију животиње. У том смислу може да буде мањи број грла која би ушла у тов, упозорава Будимовић.
Зауставити ширење што пре
Зато сматра да је сада најважније да се заустави брзи напредак и ширење болести, односно вируса.
У Србији су од афричке куге угинуле 782 свиње, а 17.888 је због болести нешкодљиво уклоњено, односно убијено
CC0 / Pixabay /
„Он релативно споро напредује, нема брзо ширење, али је врло отпоран у животној средини, врло дуго се задржава, инфективан је у врло малим дозама, поседује инкубациони период који може варирати од краћег до дужег у зависности од количине унетог вируса, али оно што је битно јесте да га је веома тешко сузбити баш због таквог његовог понашања“, објашњава Петровић.
Отуда су, како истиче, ангажовани сви ресурси на контроли и утврђивању присуства афричке свињске куге што је обиман и озбиљан посао и проблем са којим се суочава и велики број европских ветеринарских служби.
Будимовић пак додаје да како се будемо понашали у односу на мере које се предузимају тако ће нам се и вратити. То се, каже, превенствено односи на мања газдинства.
Тако је ових дана спречен транспорт потенцијално заражених свиња на територији града Чачка, а ветеринарска инспекција је одузела спорну пошиљку 22 прасета и једног товљеника непознатог здравственог статуса и порекла.
Велике фарме, како истиче наш саговорник, имају врло високе биосигурносне мере и примењују принцип превентиве баш зато што нема вакцине, нема лечења животиња. Оне које оболе или угину или буду еутаназиране, што значи велика фарма велика и штета. Не исплати се ризиковати.