Десет година је прошло као трен – неки су „нестали“, а неки исписали историју

Под командом селектора Љубинка Друловића, Орлићи, предвођени Александром Митровићем, капитеном Марком Павловским и Предрагом Рајковићем међу стативама, исписали су златне странице српског фудбала.

Гол вредан титуле у великом финалу, одиграном пред око 6.000 навијача, постигао је Андрија Луковић, који сада брани боје азербејџанске Зире.

Где су и шта раде момци који су обрадовали нацију те, не тако давне 2013. године?

Предраг Рајковић је израстао у врунског голмана, а већ тада је показивао огроман потенцијал. Пред почетак Европског првенства у Литванији био је члан Јагодине, да би после злата око врата уследио потпис за Црвену звезду.

Променио је после тога још неколико клубова, отишао у Израел и Макаби Тел Авив, затим у Ремс, а тренутно је члан Мајорке.

Рајковић је био члан и златне генерације са Новог Зеланда, када су Орлићи две године касније у односу на ЕП покорили планету и постали прваци света.

Конкуренција Рајковићу међу стативама у Литванији био је Стефан Чупић. Дечко који обећава, али није направио каријеру какву су му прогнозирали. Један од оних којима је тешко пао тај прелазак из омладинског у сениорски фудбал.

„Командант“ српске фудбалске војске Љубинко Друловић повео је пут Литваније петорицу дефанзиваца. Александар Филиповић тренутно је члан Партизана, баш као и Никола Антић, док је Слободан Урошевић, који је такође био део златне генерације, недавно напустио Хумску и кренуо пут Кипра.

Милош Вељковић се опробао у Тотенхему, брнаио је боје Базела, а већ седам сезона је члан Вердера с тим што се можда овог лета ствари промене, јер га тражи Борусија Дортмунд.

Ту је и Петар Голубовић који је поникао у Звезди, да би преко ОФК Београда стигао ро Роме. Ипак, није се изборио за место у тиму и данас је члан руског Химкија.

Капитен генерације која је покорила Стари континент био је Марко Павловски. Њега је пут од ОФК Београд водио преко Порта Б, опробао се и у Шпанији, а сада је члан Будућности из Подгорице. Један од момака који је дефинитивно могао далеко више, судећи по таленту који је показивао још од малих нову на Фонтани у чувеном Блоку 1.

Мијат Гаћиновић био је члан Орлића и 2013. и 2015. године који су се окитили златом. После Војводине играо је за Ајнтрахт и Хофенхајм, тренутно је у Грчкој и има запажену улогу у АЕК-у.

Уз Гаћиновића, место у везном реду заузимали су Сергеј Милинковић-Савић, Немања Максимовић.

Сергеј је преко Генка стигао до Лација, где је израстао у једног од миљеника навијача, задужио је и надимак "Генерал", да би овог лета прешао у Саудијску Арабију за астрономску суму коју му је понудио Ал Хилал.

Скромни дечко из Бање Ковиљаче Немања Максимовић је две године после злата у Литванији, постигао победоносни гол против Бразила на Новом Зеланду. Популарни Макса је касније брани боје Домжала, играо је за Астану, да би у Шпанији задужио дресове Валенсије и Хетафеа. После пуних пет година у клубу из предграђа Мадрида, овог лета је прихватио понуду ПАОК-а. Помињала се и Црвена звезда, али је избог пао на ПАОК.

Део златних Орлића био је и Дејан Мелег. Стигао је чак до Ајакса, имао је епизоду у Црвеној звезди, док је тренутно члан Енпија из Египта.

Милан Војводић који је пут Литваније кренуо као члан Спартака из Суботице данас је члан екипе Козара из Банатског Великог Села.

Када је оштрица напада у питању, већ тада је Александар Митровић показао да је кадар за велике ствари, јер је понео епитет најбољег фудбалера турнира. Рекордер по броју голова за национални тим, власник чак 52 поготка у најдражем дресу у сениорској конкуренцији, тренутно пролази кроз агонију око новог клуба.

Икона Фулама желела је да напусти Лондон и Крејвен Котиџ и пресели се у Саудијску Арабију, где га је тражио Ал Хилал и придружио би се Сергеју, али му Енглези нису дозволили да напусти клуб. Ал Хилал се окренуо Виктору Осимену, па је велика вероватноћа да ће Митар остати на Острву, с тим што се можда пресели у неки већи клуб. Додуше, могао би можда и у Италију, тражи га Интер.

Осим Митрогола, напад Србије у Литванији чинили су још Огњен Ожеговић, Урош Ђурђевић и Александар Чаврић који је вечерас био стрелац водећег гола за Слован против Зрињског у квалификацијама за Лигу шампиона.

Ожеговић је играо за Црвену звезду и Партизан, носио је још дрес Војводине и ЧУкаричког, а тренутно је стациониран у Грчкој. Члан је Кифисја.

Када је Чаврић у питању, иако се константно помиње као појачање црвено-белих с Маракане, он је пуних седам година у Словану из Братиславе. Урош Ђурђевић „експлодирао“ је својевремено у Партизану, где је чинио убитачан тандем са Бразилцем Леонардом, играо је још за Витесе и Палермо, а тренутно је везан уговором за Спортинг Хихон.

Ђурђевић је после злата са Србијом, одлучио да промени фудбалску заставу, с обзиром на то да није дочекао позив А тима, па је заиграо за Црну Гору.