Ако би се у европском делу Русије изградиле пруге за велике брзине од 300–400 километара на сат то би била права „транспортна револуција“, додају руски експерти.
Такође оцењују да ће изградња брзе пруге Москва - Аделер бити „сложена и скупа“. Руски експерт Иван Лизан процењује да би цена изградње те пруге могла да износи око пет трилиона рубаља, док би период саме изградње трајао око пет година, не рачунајући време потребно за прављење пројектне документације и решавање бројних других питања, попут обезбеђивања технологија и финансија за тај пројекат.
Наш саговорник оцењује да су планови руских власти о изградњи брзих пруга „значајни за будућност“ и да је тешко предвидети за колико времена ће они бити реализовани.
„Русији су заиста потребне брзе пруге, али не може се рећи да су потребне баш сада у овом тренутку и да без њих не можемо живети. На многим деоницама руских железница возови развијају брзину од 160 километара на сат, а роба се редовно превози. Ако говоримо о развоју железнице у овом тренутку, онда је много важније повећати капацитет Бајкалско-амурске и Транссибирске железнице тј. обезбедити везу између европског дела Русије и Далеког истока, јер је то приоритет...“, каже Лизан.
Лизан оцењује да ће план о изградњи железнице од Москве до Донбаса највероватније сачекати крај руске специјалне операције у Украјини, између осталог и зато што је тај руски регион свакодневно изложен артиљеријским нападима украјинских снага.
Према његовим речима, када Путин говори о изградњи брзе пруге са Донбасом он говори „у перспективи“.
„Доњецк и суседна Ростовска област повезани су једном железничком линијом кроз станицу Успенско, а између Доњецка и Мариупоља, односно између главног града Доњецке области и најближег лучког града не постоји директна железничка веза. Тамо железничке пруге пролазе или непосредно крај линије фронта и могу бити на мети артиљерије или пролазе кроз разорени град Волноваха, па надлежни раде на изградњи нове железничке пруге. Осим тога, у току је пројектовање пруге кроз северно Приазовље. Односно, то је југ Доњецке области и југ Запорошке области, мало изнад Азовског мора, али када ће ту пругу почети да граде није познато“, каже Лизан.
Руски председник Владимир Путин предложио је изградњу брзих пруга од Москве до Минска и Донбаса, а данас се возом „Сапсан“ од Москве до Санкт Петербурга стиже за око четири сата
© Sputnik / Олег Золото
/ Москва кује планове за будућност
Према његовим речима, изградња брзе пруге од Москве до Донбаса допринеће имиџу земље и повезаће нове регионе Русије железницом. Експерт такође напомиње да ће успех пројекта директно зависити од тока руске специјалне операције.
„Сада је за нове регионе много важније обновити постојећу железничку везу са Русијом од реализације изградње брзих пруга. То не значи да је идеја лоша - напротив, али за сада се о том плану говори у перспективи. Када ће то бити, не знам - можда за пет, а можда за седам или 10 година“, оцењује Лизан.
Експерт објашњава да је изградња брзе железнице свеообухватан посао и да је неопходно решити бројна питања.
„Прво би требало направити студију изводљивости, односно израчунати приближан проток путника и упоредити то са приближним трошковима изградње, видети колико је новца потребно за изградњу и колико ће пројекат бити исплатив. Затим, треба истражити тло и видети где би тачно пругу требало поставити, а такође и решити питање земљишта, јер је део земљишта у приватном власништву. То земљиште ће морати да се купи...“, објаснио је експерт.
Изградња брзих пруга у Русији разматра се већ дуги низ година. Први реализовани пројекат те врсте требало би да буде железница између две руске престонице, Москве и Санкт Петербурга.
„Власти размишљају о изградњи брзих пруга и имају идеју да повежу велика градска подручја тј. агломерације брзим пругама. Због тога је могуће у економском смислу ујединити Москву, Московску област са Санкт Петербургом и Лењинградском облашћу. Сходно томе, ако се таква пруга појави, од Москве до Санкт Петербурга ће се стићи за тили час, мада се и сада између та два града (удаљена један од другог око 700 километара) може стићи „Сапсаном“ за око четири сата. Због тога је важно и неопходно градити такве пруге, али за нас то није питање живота и смрти. Ипак, пошто власти размишљају о томе, онда се, сходно томе, кују такви планови“, каже Лизан.
Брза пруга до Минска решава многе проблеме
Вршилац дужности шефа Доњецке народне републике Денис Пушилин изјавио је да је могуће продужење брзе железничке пруге од Москве до Доњецка „сан ДНР-а“, с обзиром да су планови о успостављању железничке везе са престоницом одавно постојали. Према његовим речима, тренутно је железничка мрежа у тој области ограничена због гранатирања украјинских снага.
Лизан оцењује да је изградња брзе пруге од Москве до Донбаса "важан и скуп пројекат", а предлог Владимира Путина види као „признање новим регионима и жељу председника да истакне значај Донбаса у Русији“. Он истиче да је за ове регионе сада много важније успоставити директне железничке везе на обичним пругама, а не на брзим.
Ако Путинов предлог о изградњи брзе железничке пруге од Москве до Адлера (крај Сочија) буде реализован до тог црноморског летовалишта, удаљеног од Москве скоро 1.700 километара, стизаће се за само 10 сати.
Поред тога, Путин је најавио да ће разговарати са својим белоруским колегом Александром Лукашенком о изградњи брзе пруге између Москве и Минска. Мински правац би, по Путиновој оцени, био веома тражен, како међу Русима, тако и међу становницима Белорусије, тим пре, јер се добрим темпом унапређује изградња Савезне Државе Русије и Белорусије.
Лизан оцењује да ће Лукашенко такав предлог „са задовољством прихватити“.
„Белорусија је традиционално и у великој мери била зависна од балтичких лука, а 2020. године, када је Александар Лукашенко реизабран за председника земље, Европска унија је почела да уводи санкције Белорусији и као резултат тога, белоруска роба је морала да иде преко Русије, пошто није било дозвољено да уђу у балтичке луке. Тада се испоставило да је железничка комуникација између Белорусије и, на пример, Лењинградске области, где су главне руске луке на Балтику веома лоше, док капацитет путева није довољан... И, сходно томе, Белоруси ће све пројекте који ће стимулисати развој железничке инфраструктуре у региону севера Белорусије, руске Лењинградске и Новгородске области, прихватити са радошћу“, закључује Лизан.