Главни ривал „Сапсану“ — авион, исту удаљеност прелази за сат времена, али ту ваља урачунати сасвим уобичајена три- четири сата, који се морају провести у саобраћајним гужвама, по којима је познат главни град Русије, исто као и Санкт Петербург, а такође доста времена одузима чекирање на аеродрому, те воз „пружа“ знатно мање стреса за путнике.
Воз „Сапсан“, назван по сивом соколу, из центра Москве за Санкт Петербург креће 10 пута дневно, дупли „Сапсан“ три пута, са Лењинградске станице, из дела града познатог као „Трг три железничке станице“ — пошто су у непосредној близини, поред Лењинградске и Јарославска и Казанска железничка станица.
Путници приликом уласка на станицу морају да прођу строге безбедносне провере и контрадиверзиона врата. Велика је гужва јер август је традиционално важан месец за Руске железнице и у том месецу сваке године имају највише путника и ти дани су најстреснији за транспортни сектор Русије, док спикер на руском и енглеском обавештава путнике на ком се перону воз налази и саопштава ред вожње.
Бела, аеродинамична композиција „Сапсана“ од 20 вагона, и када стоји на перону, изгледа као да се креће, а то је први воз велике брзине у Русији, који је са радом почео децембра 2009, на тестовима је достигао брзину од 291 километра на сат и поставио апсолутни брзински рекорд у руском железничком транспорту.
Од 1. августа 2014. установљен је дупли „Сапсан“, састављен од два воза, односно 20 вагона, који је, својом дужином од 500,78 метара, унет у Гинисову књигу рекорда као најдужи светски брзи воз, који прима невероватних 1.108 путника, наравно, два пута више од једног „Сапсана“, који прима 554 путника.
Лед екрани приказују бројеве вагона и одредиште, док веома љубазно особље „Сапсана“ у сивим униформама проверава пасоше и карте путницима пре уласка.
Одмах по укрцавању, приметна је чистоћа вагона, „може да се једе с пода“ и модерна елеганција у сиво-плавим бојама.
Пријатан глас из звучника обавештава путнике да је пушење у целом возу строго забрањено, као и коришћење електронских цигарета и сви су замољени да своје телефоне ставе на нечујни режим, због удобности свих путника, те да постоје камере и сигурносно особље, преноси Танјуг.
Воз нечујно полази у предвиђено време, са 40 секунди закашњења и лагано убрзава, док велики лед екран у сваком вагону све време приказује информације о рути, броју вагона, спољној температури, као и тренутној брзини.
Док излази из Москве, „Сапсан“ иде до 100 километара на сат, а касније убрзава и иде брзином од око 220 километра на сат, док је максимална брзина дуплог воза, тешког 1.302 тоне, око 250 километара на час.
Сама конструкција и веома меки теписи пружају комфор и сјајну изолацију од буке и чак и при тој брзини једва да се чују било какви звукови, а посебно је занимљиво да нема никаквих заношења, те и при брзини од 220 километара на час можете сасвим опуштено и читљиво да пишете.
У „Сапсану“ се одржава константна температура од 22 степена, без обзира на спољну температуру, а прозори у вагонима сачињени су од изолационог стакла са више слојева, док зими циркулише топао ваздух, који спречава кондензацију и магљење прозора.
Стјуарти у „Сапсану“ често пролазе вагонима и служе кафу, чај, воду, сокове, који су бесплатни за путнике премијум класе, а за економску класу су по веома прихватљивим ценама. Рецимо, одлична еспресо кафа је 150 рубаља.
Такође, пролази и стјуарт са колицима на којима су бесплатна издања дневних новина, а периодично туда промичу и колица која скупљају отпатке које оставе путници, јер је дозвољено да једу сопствену храну коју су понели.
Поред премијум, бизнис и економске класе, „Сапсан“ има и вагон-бистро, са веома приступачним ценама, као и вагон и тоалет који су потпуно прилагођени особама са инвалидитетом, а воз такође има и свој бесплатан интернет, на услузи свим путницима.
Сваки вагон има велики екран на коме се приказују документарни и играни филмови, док сваки путник добија своје слушалице, које може да стави у мултимедијални уређај, смештен код сваког седишта и тако бира и јачину звука, врсту музике, или звук изабраног филма.
Након сат времена путовања, спикер упозорава да се приближава станица Твер и да се путници којима је то дестинација припреме, јер се воз задржава свега минут на станици и заиста након 60 секунди настављамо путовање.
Пре Санкт Петербурга, воз стаје само на још једној станици, у Вишњем Волочеку, и ту се такође задржава тачно један минут, а путем „Сапсан“ стиже на „Московски вокзал“, односно железничку станицу у Санкт Петербургу, тачно по реду вожње, у 17.40, односно, удаљеност од главног града Русије до Санкт Петербурга, 649,7 километара, прелази за тачно четири сата.
Немогуће је у Русији наћи човека који макар једном није путовао возом, а тешко је и замислити модеран живот без возова, а пре 179 година, прва железничка линија од Санкт Петербурга до Царског села означила је почетак историје Руских железница, које сада покривају целу огромну Русију, а захваљујући „Сапсану“, те удаљености се веома удобно и брзо прелазе.
