Око 6.000 грађана руске националности у Летонији који нису положили тест из летонског језика у септембру ће добити писмо од Министарства унутрашњих послова са директивом да напусте ту земљу, саопштио је летонски шеф Комисије за држављанство, миграције и друштвену кохезију Ингмарс Лидака.
Петиција за одбрану права Руса
Тим поводом покренута је међународна петиција у заштиту Руса у Летонији чију су потписници и угледна имена из наше државе.
Међу њима је и бивши министар спољних послова Живадин Јовановић, оснивач Београдског форума за равноправност, који каже да му је главни мотив за пописивање ове петиције био однос према људима руске националности у овој балтичкој земљи.
„Није никаква тајна да су у дугом периоду Руси у балтичким републикама изложени дискриминацији ускраћивањем и кршењем основних људских и грађанских права. Нико ко се бори за принципе и равноправност свих људи без обзира на националну, верску и расну припадност не може бити миран пред том чињеницом,“ каже Јовановић за Спутњик.
Још је горе, додаје он, што се ово дешава у држави која је проглашена за демократску, и коју би тај епитет требало још више да обавезује да реагује на кршења људких права, у супротном, у питању лицемерје.
„Да се на једној страни тврди како је у питању демократска земља а да са друге стране отворено дискриминишу људе на националној и верској основи. Против сам било какве дискриминације по било којој основи и ја сам за равноправност,“ напомиње Јовановић.
Груба дискриминација
Како каже, ово је била његова морална и грађанска обавеза да реагује на овакве притиске на руски живаљ у Летонији, с обзиром на принципе за које се залаже.
„Деценијама се указује на грубу дискриминацију руског становништва у балтичким републикама али и на чињеницу да су тамо присутне неофашистичке манифестације, као и уништавање споменика херојима из Другог светског рата. Мени се то чини неприхватљивим а свако ко то ради покушава да виновнике Другог светског рата рехабилитује што мислим да је опасно,“ закључује Јовановић.
Генерал-мајор у пензији и оснивач Евроазијског безбедносног форума, професор др Митар Ковач такође је потписник ове петиције. Како каже за Спутњик, ово што се дешава у Летонији и другим балтичким државама је вид насилне асимилације, нешто слично што је радила и Украјина са Русима.
„Може се рећи да је ово рецепт угрожавања руског народа у тим државама али то није ни чудно као се види да су те државе, заједно са Пољском, најострашћеније према руском народу и Руској Федерацији. Русофобија се одвија кроз овакве садржаје друштвеног живота и кроз све оно што не би било дозвољено ни једној земљи у Европи а њима је дозвољено: да протерују, уцењују руску националну мањину који тамо живи а која у процентима није безначајна,“ истиче Ковач.
Летонија по угледу на Украјину
Руси су на ти просторима, напомиње наш саговорник, аутохтон народ, који није дошао у миграцијама у скорије време, већ ту живи још од царске Русије и од времена када су све те државе биле део царске Русије а касније и Совјетског Савеза.
„Исто је радила и Украјина када је уводила у централним регионима за службени језик искључиво украјински. И у новије време се и преко медија у том простору малтене забрањује руски језик и насилно се намеће украјински,“ истиче Ковач.
Још један потписник петиције, академик, историчар и бивши амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић каже да се права рускојезичног становништва у балтичким земљама, конкретно у Летонији, крше баш као права СРба приликом распада Југославије
„Већ годинама, посебно док сам био у Москви, пратио сам судбину Руса који су остали ван граница Руске Федерације после распада СССР, а она је по много чему слична судбини Срба после распада Југославије. Могло се пратити скоро свакодневно кршење основних људких права Руса, фактички у свим бившим републикама СССР, а посебно у балтичким земљама“, рекао је Терзић.
Чудно је, како каже, што такозвани „демократски и слободни свет“ који на сва звона звони о људским правима, укључујући разне мањине, никада није дао ниједну изјаву поводом грубог кршења људких и националних права Руса.
„Зато сматрам да Руси треба да имају пуна права као и остали народи. Ми смо данас сведоци отворене дискриминације и својеврсне сегрегације Руса“, упозорио је српски академик.
Међу потписницима ове међународне петиције чији је покретач Савет за људска права из Москве из наше земље су бројне истакнуте личности: чланови САНу Данило Баста, Василије Крестић, као и професори Универзитета у Београду Слободан Антонић, Синиша Атлагић, Ирина Деретић, Зоран Аврамовић...
Иначе, влада Летоније је у августу 2022. године донела одлуку да држављанима Русије продужи привремене боравишне дозволе само у изузетним случајевима, а да им издаје дозволу за стални боравак само уколико положе испит из државног језика на нивоу А2 до септембра 2023. године.
Поред полагања језичког теста, од њих се тражи да се изјасне о политици Москве у међународној арени.
Заменик државног секретара МУП-а Летоније Вилнис Витолинш саопштио је за медије да они који нису положили тест из језика имају три месеца да оду у земљу „у којој имају право боравка“. У Летонији живи око 1,8 милиона људи од којих око 40 одсто говоре руски.