Наша земља последње златно одличје у мушкој кошарци освојила је пре 21 годину, а на кормилу репрезентације био је Кари Пешић, исто као што је био и годину дана раније када је наш тим освојио златну медаљу 2001. године у Истанбулу на Европском првенству.
Било је потребно да се направи читав круг, да прођу две деценије, па да Србија опет нападне злато на Мундобаскету. Истина, урадио је то и Александар Ђорђевић 2014, али је тада наишао на Американце који су дошли у непобедивом саставу. Сада ће противници бити Немци - заправо ће то бити реална шанса за повратак на светски трон.
После Карија освојене су две сребрне медаље на Европским првенствима, једна на Светском првенству и једна на Олимпијским играма. Али, ниједна златна.
После Индијанаполиса наш национални тим упао је у сушну сезону, од 2002. до 2009. није било успеха, а било је много неуспеха и тешких удараца укључујући и Евробаскет 2005. године одржан у Србији.
Било је потребно да чувени Дуда Ивковић поново оснује добар састав, да врати поверење људи у кошарку, те да дођемо до сребрне медаље у Пољској 2009. године. О ономе што се догађало 2010. нећемо да трошимо мегабајте.
Затим је уследила феноменална ера Александра Ђорђевића који је Србију вратио у сам светски врх, али ни он није успео до златне медаље. Био је други 2014. други 2016. у Рију и други 2017. у Истанбулу.
Објективно гледано, Ђорђевић је до злата могао једино на Европском првенству када је поражен у финалу од Словеније. Претходна два финала против Америке нису била реална, што је показао и резултат у тим финалима.
Сада је Пешић одвео екипу Манилу којој се нису давале велике шансе, али су момци успели да направе праву хемију и да дођу у шансу да се боре за златну медаљу. Сребро је огроман успех, али злато се чека више од 20 година.
Немци су противник који може да се савлада, тако да би Пешић у случају освајања златне медаље обрнуо круг, а неко би рекао и игрицу. Чак две деценије касније.
Радио је популарни Кари и у Немачкој, освајао медаље са том земљом, радио је и у Шпанији, познаје како те репрезентације раде и дишу.
„Они су некако недоречени, зато што је њима спорт много више забава, што на крају крајева мора да буде, код њих је више уживање него озбиљност, није посвећеност до краја. Код нас су врхунски играчи до краја посвећени. Све се мења, живот се мења, па се и однос према спорту и кошарци мења. Ми нисмо сами, него смо свима близу, и они су нама близу, и тај утицај постоји, и негативан и позитиван“, објаснио је Пешић раније у интервјуу за Спутњик.
Када кувате и хоћете злану боју користите кари сос, када хоћете злато у кошарци - позовите Карија Пешића.
Он зна како се то ради.