Гренел је навео да је политика америчке администрације о актуелној кризи на Косову и Метохији да дозволи Европској унији да води преговоре, што је како наводи, и жеља Уније.
„То је управо оно што је ЕУ желела, 27 чланица одговорило је на балканску кризу тако што је заказивало састанке и давало изјаве, али су предузеле мало акција“, рекао је Гренел.
Он истиче да је ЕУ 3. јуна 2023. године јасно ставила до знања да је за актуелну кризу између Приштине и Београда криво једнострано деловање премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија на северу Косова.
Том приликом је подсетио да је ЕУ је саопштила да Курти мора да обустави полицијске операције у близини општинских зграда, да распише изборе на северу Косова што пре, и да спроведе претходно договорено опредељење да формира Заједницу српских општина, односно, како је ЕУ навела у саопштењу „да се без даљег одлагања или предуслова почне са радом на успостављању Заједнице српских општина“.
„Изјава ЕУ је била јасна, али Курти је игнорисао све захтеве. Уместо да прозове Куртијев нерад у последња три месеца, ЕУ га је наградила још једним састанком у Бриселу у четвртак, 14. септембра, са председником Србије Александром Вучићем“, поручио је Гренел.
Гренел сматра да је немачки специјални изасланик за западни Балкан Мануел Зарацин „озбиљан политичар" који је показао извесну фрустрацију због Куртија, али да је чак и он није осудио Куртијеве акције.
„Ако ЕУ жели да буде схваћена озбиљно у спољним пословима, онда треба да мисли оно што каже. Не би требало да буде заказан други састанак на којем би се разговарало о питањима док се не испуне захтеви 3. јуна“, закључио је Гренел у писаној изјавио за Косово онлајн.
Погледајте шта је о ситуацији на Косову ексклузивно за Спутњик рекао руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко: