Он је подсетио да су европске власти „обмануле“ земље које се граниче са Украјином, убедивши их да отворе границе за извоз украјинског жита, наводно, да би се спречила глад у афричким земљама.
Међутим, „гладна афричка деца нису видела ни килограм хлеба од тог жита“, сматра он, већ је уместо тога, украјинско жито по дампинг ценама уништило тржиште држава Централне Европе“.
Мађарски премијер је нагласио да Брисел једноставно није спреман да стане на страну земаља чланица ЕУ, већ брани потпуно друге интересе, укључујући и жито – не европске, не румунске, мађарске и словачке, већ америчке.
„Такозвано 'украјинско жито' одавно је амерички комерцијални производ, јер се узгаја на земљи која припада компанијама Сједињених Америчких Држава, те Брисел тиме што не продужава забрану увоза украјинског жита у земље ЕУ које се граниче са Украјином, брани америчке интересе“, оценио је Орбан за радио „Кошут“.
Мораторијум на продају пољопривредног земљишта који је важио у Украјини 20 година, званично је повучен јула 2021. године.
Власти су очекивале да економски ефекат од активирања тржишта за продају пољопривредног земљишта може да достигне неколико милијарди долара у првих пет година.
Премијери пет земаља Европске уније су се крајем марта обратили шефици Европске комисије Урсули фон дер Лајен са захтевом да се умеша у кризу изазвану приливом житарица из Украјине. У писму премијера Пољске, Мађарске, Румуније, Бугарске и Словачке наводи се да су „проблеми повезани са значајним повећањем понуде украјинских производа на тржиштима земаља-чланица ЕУ, а посебно оних која се граниче са Украјином. Конкретно дошло је до невиђенога раста увоза житарица, уљарица, јаја, живине, шећера, сока од јабуке, бобичастог воћа, јабука, брашна, меда и тестенина.