Као добитник награде и најмлађи финалиста Међународног такмичења „Краљица Елизабета“ у Бриселу, виолончелиста Петар Пејчић један је од најперспективнијих уметника своје генерације.
Добитник је бројних награда на међународним такмичењима, укључујући „Краљица Елизабета“ (Белгија), „Пабло Казалс“ (Шпанија), „Ана Кул“ (Аустрија) и „Феликс Менделсон“ (Немачка). Свира на виолончелу Ђузепе Гварнери ‘филиус Андреае’ (1694, Кремона), који му је великодушно уступила ,,Beare's International Violin Society” фондација.
Млади виолончелиста Петар Пејчић је уз пратњу Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ под диригентском палицом Радета Пејчића одржао концерт 3. септембра у оквиру фестивала „Кустендорф класик“.
У разговору за Спутњик је истакао да је велика привилегија да наступа на фестивалу који слави јубилеј. Одушевљен је пријатељском и отвореном атмосфером међу младим уметницима који су учествовали у ревијалном и такмичарском делу.
„Сјајни су млади уметници и врло отворени за сваки вид комуникације“, рекао је он.
Петар Пејчић виолончелиста, Кустендорф Класик 2023 и оркестар Станислав Бинички
© Sputnik / Дејан Симић
На тему значаја породице на развој детета је навео:
„Породица и база су кључни за развој детета, захвалан сам здравом амбијенту код куће, родитељи су ме одувек подржавали у мојим сновима и амбицијама“, истакао је виолончелиста.
Поредио је едукацију у Србији и иностранству и навео да је музичка едукација у Србији на вишем нивоу, а да је у Немачкој основно образовање на вишем нивоу, као и да покушава да постигне неку врсту баланса између та два образовања.
Говорећи о томе како да човек буде јединствен и да се уздигне изнад великог броја талентованих људи је рекао да је потребно бити аутентичан и имати нешто што ће уметник дати публици.
Петар Пејчић и Раде Пејчић, концерт Кустендорф Класик
© Sputnik / Дејан Симић
„Ми уметност репродукујемо из сопствене перспективе и искуства и ако човек нема то искуство, онда то неће дотаћи слушаоца и публику“, наглашава он.
У извођењу му је велики изазов да од других жанрова, који нису класична музика, преузме оно најбоље, а као највећи изазов наводи примесе фолклора у класичном извођењу.
Сматра да је уметнику најважније да буде отворен према различитим гранама уметности и да их комбинује, а такмичења не види само као промоцију већ као лични напредак кроз читаво искуство.
Младим уметницима је саветовао да уживају у процесу такмичења и да се не фокусиирају на резултат већ на читав процес, јер ће тада и само искуство бити много лепше.